Srpski sion

СРПСКИ

сион

Б р . 20

чившег Епископа Теофана, као човјек млад, оран и вољан, пун одушевљења и снаге, а проникнут жарком љубављу према светој цркви православној, а као ро^ени син Дијецезе наше, показао је, да Му је поред осталог Апостолског рада ЕБегова и обнова ове свете цркве једна од највећих брига. Прегао је, да дични спомен неумрлог основатеља њеног блаженопочевшег Епископа Горњо-Карловачког Данила Јакшића тога великог борца за свето пра вославље, очува што дуже и трајније. Видимо Га, гђе већ године 1892. преговара са Свијетлијем Баном Хедерваријем, па обзиром на усмено утаначену пријеку потребу, да се овдашња српска црква наша (ете1јпо геб1аипга, ћпсЈ зазупп 12 поуа ргегна зуојој игУ18епој слеН задгасИ, јег оуако, како с1аоав з1оЈ1, пНсако с!и1је ођз{оја11 пе тоге", позива висока кр. Земаљска Влада, одио за богоштовље и наставу под 4. марта 1895. бр. 629. а<3 1894. Његово Високопреосвештенство Господина Епископа-Дијецезана, Михајла Грујића, да узнастоји порадити у правцу, који би омогућио изведење потребне рестаурације цркве Плашчанске. На вољу Му се ставља:или ,,рестаурирати" или „из нова саградити", ал' Он из пијетета према великом основатељу њеном, Данилу Јакшићу, за кога Грбић у свом „Карловачком Владичанству" вели, да је главни надзор над цијелом радњом водио, па да је чак Он сам и план за њу израдио, одлучује се за оно прво —- за рестаурацију. Високославни Саборски Одбор у Ср. Карловцима, ријешењем својим од 12. (25.) марта 1901. број 00. 1052.[28. даје на ту цијељ из неприкосновеног фонда 20.000 Кр.; плашчанска прав. српска црквена општина 10.000 Кр , које је узајмила од високе кр. Земаљске Владе уз 5 % камате, а све остало даде висока кр. Земаљска Влада у Загребу. Већ сад кад ове ретке пишемо, износи трошак преко 100.000 Кр. (50.000 фор). Нацрт и трошковник за цијелу радњу ову израдио је признати вјештак, овл. цивилни архитект, госп. Јанко Хољац.

Тешком муком чекало се, да се приступи раду. И дочекасмо, милом Богу хвала! 14. (27.) априла 1903. куцну први чекић у ову свету кућу Божију. 8. маја 1903. снимише часни крст са танане куле. Снимише и јабуку, и у јабуци наЗјосмо већ напријед споменуту књижицу проте Н. Косановића са још неким записима из времена владике Јакшића и Мијоковића са осам комада новца из онога доба. Све то опет вратисмо у ову нову јабуку са овим дометком, да послије стотинак година потометво наше види, како обновисмо ову нашу свету задужбину. Кад већ споменусмо нову јабуку, треба да споменемо и то, да је јабуку дала од бакра направити и у ватри позлатити мјесна црквена општина за 925 Кр., а часни крст на врх звоника сам Високопреосвештени Господин Епископ Михајло Грујић за 560 Кр. Кад се већ црква тако рећи из темеља обнавља, дошао је ред и на звона. Била су три (3) звона: мало, тешко око 80 клгр.-са натписом: ЗЕ СНАТНАКША ОКА РКО ШВ13. 1671; Средње око 125 клгр. са натписом: ОУ1 Г АХС№ СШ1 МС1Ш Е С08А БАШЕћ ШВОТША В18КГР 12 Р1.АКО&А М20 МА1А М1ХСХХХ1, ОРУ8. УЕГОЕРОП8 УЕШИТ1; и треће, велико, тешко 834 фунти што по данашљој вази износи 467 клгр. са натписом Е1ГО1ТМЕ АОТ. 81ЕКЕК 2АСКАВ1А | 1800. ! Ове натписе са звона преписао сам ради тога, што ћемо сва три звона ова, која су већ и напукла и изокрњивана прелити у два на рачун мјесне црквене општине, па да у толико бар буде сачуван спомен онијех, који их салише и цркви приложише. Треће пак велико звоно од 20 центи прилог је нашег доброг, благог и светог Владике Михајла Грујића.