Srpski sion

Бр. 20.

СРПСКИ СИОН

С тр . 619.

родитељи уписују дјецу с дозволом „капитула" (41.); „капитул" именује од својих чланова школског старатеља, коме је дужност пазити на владање дјечије и учитеља, да ли извршује своју дужност, старатељ је уједно школски надзорник (42 ); остави ли који од чланова- братства у новцу или реалијама легат школи, њиме ће управљати „капитул" (43.); учитељ је дужан учити прописане предмете „ш (Јег 81аУ18сћ-8ег1 ;1Усћеп Вргасћо", као и црквено пјеније 4 сата дневно, 2 прије а 2 послије подне, осим недјеље и „наших" празника и осим четвртка послије подне (44.); ако је ^ак који рђава понашања, учитељ га пријављује старатељу школском, који га опомене, непоправљив ли је, пријављује га старатељ „кагштулу", да га искључи (45.); учитељ је и појац без посебне награде (46.); плату учитељ прима на концу сваког мјесеца од „капитула", учи ли које днјете приватно, за то га посебно родитељ плаћа (47.). Како сами Сењани написаше у помињаном концепту (без датума) писма „— се заведение Братства отложи до бољег времена." — „Ово нам тек год. 1848. могуће буде" пишу у истом писму „почем је међу тим почивши Г. Теодор Милеуснић ф. 1000 братсву оставио, а и они од пок. I. Или Баића остављени ф. 500 са каматима на 1000 ф. дошли су, тако одважи се обшчество, да ово давно желеће братство, које је у сваком призрјенију за нацију полезно, у живот приведе, с тим више, што обадва ова легата сама под условием остављени су брагству, када се уведе полак Вашем В. пр. (пишу владици Евгенију) предложени штатута, кои су јоште за њиховог живота установљени били, иначе да ове легате црква нити обшчество нигда имати може, што више пок. Г. (Теодор) Милеуснић оставио је. да овај легат без интереса код његовог насљедника до заведенија братства остати имаде." Да су Сењани у својој цркв. општини управљали се према Штатутима — ма и непотврђенима од духовне власти, наводи ме и онај став у помињаном кон-

цепту писма (без датума): „који су јоште за њиховог живота установљени били", т. ј. за живота легатора И. Бајића и Т. Милеуснића, па те Штатуте (Мушицкијем исправљене), веле да су послали владици Евгенију. Ево преписке владике Евгенија са Сењанима, колика се је сачувала у старијем хартијама сењскијем. (Наставиће се.)

о плашчанској цркви. Приопштио: Стеван КосановиЂ. И ако је овај свети храм Божји прије 23. године (1880.) овећим трошком оправљан, што је блажене успомене окр. про топрезвитер плашчански, а потоњи парох ријечки Никола Косановић у књижици врло живо описао, и потомству у јабуци у аманет оставио, опетје зуб времена у низу пошљедних година свети храм овај толико оштетио, да се морало помишљати на то, како би се што боље и темељитије обновио. Био је већ у посве рошевном, десператном стању. Плашки је мало мјестанце, ал' је иа ударцу, на путу, који води на Плитвичка језера, куда дан на дан силни путници пролазе, да се науживају природне љепоте Плитвичких Језера, па сваки, кад у Плашки до^е, застане, па се чудом чуди и пита се: „зар је то Епископална црква плашчанска ?" Вријеме је дакле дошло, да се озбиљно почне мислити о реконструкцији и рестаурацији ове свете Богомоље наше, тим више, што је Плашки сједиште Епископа-Дијецезана, па да се и ова катедрала У18 & У13 другим катедралама у митрополији српској према свима модерним законима архитектуре обнови и украси. Пунијех 11 година живо је радио на томе Високопреосвештени Господин Епископ — Михајло Грујић, који сједе на Архијерејску столицу 28. јануара (10. фебруара) 1892. г. послије блаженопо-