Srpski sion
Б р . 20.
СР11СКИ
СИОН
С тр . 617.
Епископ и конзисторијални чланови означују своје кандидате у конз. седиици, у којој се одређује конзист. повереник и дан, када ће се ббавити означење општинског кандидата, носле чега се одмах коцком одређује будући нротопрезвитер парох. У ствари избора презвитера — пароха проговорио сам, ето, и ја; да ли ћу о тој ствари још говорити, то ћу видити, док чујем шта ће се овом начину нриговорити. А на крају рећи ћу са латином: „е§о, диа теа ез1 ргшЗепИа" свуда и у сваком случају бацао бих „жрсвТи", све бих изборе заменуо — коцком, јер сам дсшао до то'г уверења, да избори стоје у правом одношају са — поквареношћу света и народа. У Банату, на св. апостола и јеванђелиста Луку. пои-Јустин.
Ш т а т у т и прав. српсне црнвене општине сењсне пред владинама Лунијаном Мушицнијем и Евгенијем Јовановићем. (Грађа за историју српеке цркве у Горњо-карловачком владичанству.) (Наставак.) II. На писание Наше от 5. т. м. п сојузје коего чрез полнопхчники Нашја примјечанијана Штатути вашја сотворихом, касајушчајас-ја свјашченства, отвјествовате под 8-пм тогоже мца, јако всја пријасте кромјејединаго о опредјелении плати свјашченическија. Зане обаче противу всјакаго обичаја и порјадка јест, да между двјема странама, между коима контрактуална бесједа бивает, једина возлагает обвјазанија и должности на другују, а сија без опредјеленија плати останет и само произволенију первија страни предаетсја; зане сие ни с простими селскими учителми бивает, а напротив цијелому свјашченсву не токмо здјешнија но всјех Епархиј по всевисочајшему- учрежденију годишчное благодјејание опредјелено јест; зане сија непристојност, да отсјуду свјашченик на неизвјестнију плату посилаетсја, с ува-
жением консисториума никакоже согласитисја может, то и консисториум от дозволенија, да касајушчајасја благочестија и свјашченических должностјеј в Н1татути вмјешчена будут, отступает, и по всевисочајше даној Јему власти всјачееки опредјељает, да все јеже касаетсја благочестија и свјашченства, из Штатутов изгладитсја, по тому болше, что противу достоинства и права Јерархии, либо церковнаго чиноначалија јест, да о оном Штатути ниње творјатсја, что уже от Монархов признано и почитазмо јест, сљедователно от јединаго обшчества с вјашчшим почитанием держатисја имат. 0 томже под једињем и славному Магистрату пишетсја. Јакоже цијелаја Епархија свјашчениками снабдјеватсја, сице и ваше обшчество снабдевено будет, а о должностех свјашчеников консиоториуму бдјети пристоит. Прочее пребиваем благочестију Вашему В Плашком 20. маиа 1829. благохотњејшиј Лукиан Мушицкиј с. р. Епкп. Него не ће бити да су Сењани најприје владици послали своје Штатуте. Они су по обичају приморских цркв. општина игнорирали своју духовну власт и обраћали се свјетовној власти. И сами завршетак овог примјерка Штатута, на којему су чињене многе исправке (свакако према примједбама духовне власти или код саме те власти неке у вријеме Мушицкијево а неке Евгенијево), даје ми право, да кажем, е Сењани не мислише на судјеловање духовне власти епархијске у стварању и потврди њиховог „Братства", осим по невољи. Тај завршетак гласи: Б1е8е уогНе§епс1еп з1:а1;и1епта881§еп УогзсћпИеп, \<уе1сће уоп с1ег 1пегог^8 8в88ћаИеп 81аУ18сћ 8егћ18сћеп Ка1шп уег1ап§1; \^игс1еп, ит вге с1ег Рги1ип§ с!ез ћ1е81§еп к. к. 1бћИсћеп Ма§1^га18, ипсЗ (Јег ЗапсИогпгипд 8г. к. к. §еће1Н§1еп Маје81а1 ипзегз а11ег§пасН§з1;еп КаЈзегз ип<3 Коп1§8 Ргапг (1ез 1-1еп (ту је касније учињена исправка: Регсћпапс!) гп ип1;ег1е§еп, 81пс1 уоп ипз §е^егИд^еп Кергазеп1;ап1;еп <3ег 6ете1П(Зе сће-