Srpski sion

С тр. 618.

СРПСКИ сион

Б р. 20.

8ег паћтНсћеп КаИоп (1еп ће(;ге1Тепс1еп с!аии ег8сћ1епепег, јп с!ег ћеиИ^еп а11§ете1пеп УегваттЈипд (ЗегвеЉеп, \уе1сће ги сћевет Већи1е ип1ег УогзНг с!ез Неггп Ма§18<:гај:8 ОотЈ88аг8, 1-1еп КапгНз^еп Јоверћ Васћ дећаИеп тгигсЗе, иис! 111 СгеоепшагЈ: с1е88е1ћеп пасћ ■ше^ЗегћоИег етзИтгтдег Ве8(аШ§ип§ еј§епћапсћ§ ип1ег:1ег1ј§е1 \уегс!еп, ит 80 посћ с1ет ћоћеп к. к. \Уагаасћиег-Саг^^асИег Оепега1 Соттапс1о ги А§гат гиг Епујгкип« сЗег §еће1ћепеп Сгпас1е еЈпћеСбгДег!; ги теегсЈеп." Датуги је: „2епд§ <3еп 23. Магг 1829." Сједница је дакле била тога дана, у кзјој предсједаваше горе поменути магистратски канцедиста. Тај исти примјерак Штатута нсправљен ја према захтјеву Мушицкијеву, одноено по његовијем пуномоћницима, и црквена општива је усвојила те исправке п преписала сав Штатут на ново. Те и ако не могаше бити потвЈ)^ен тај исправљени Штатут, за нас је данас вриједно знати бар који сгав тога Штатута, који је, да кажем по ново. Мушицки хтјео потврдити, да само Сењани могоше уврстити сталну плату свештенику. У напријед спомињаном концепту (без датума) писма на владику Евгенија кажу Сењани: „да ови исти штатути без промјене јесу јоште у год. (1829.) блаженопочившему Г. Епископу Лук. Мушицком пошзљати на потврђење, кои је за боље о ствари споразумјети се био послао овамо једну комисију консисторијалну, и када се о свему точно извјестио, учинио је само једино примјечание, да се или свјашченику плаћа (која се онда састојала из 230 ф ) на 300 ф. установи, или ако то није могуће, онда да се дужности свјашченическе из штатута. изоставе, а остало да ће све без изнимке одобрити. . . Вудући пак да об шчество у оно време ние у могућству било, плаћу свјашченическу по жељи предхваљеног Г. Епископа огхредијелити, с друге стране пак изоставити дужности свјашченическе пие хтјело из важни узрока, за то се заведение братства отложи до бољег времена, т. ј. докле би се фонд братства коим начином умножио, за моћи колико плаћу свјашченическу на 300 ф.

сребра опредијелити, толико и друге трошкове братства покривати." Тај тако Мушицкијем и његовијем пуномоћницима исправљени и од црквене општине усвојени Штатут имаде-77 чланака, и у њега је унесено потпуно признање старешинства над сењском цркв. општином свагдањег владике горњо-карловачког, односно епархијске те власти, Ново је у овоме сењскоме Штатуту, чега у тршћанском, мислим да нема, поглавље: „Уоп с1ег Егпсћ1ип§ с!ег 81а\ч8сћ -8егћ18сћеп КаИопа1 8сћи!еп," што је Мушицкијев уметак. Ево оба чланка тога поглавља: „37. Ба с1ег бећпНсћз(:е "^Гипзсћ сјег Ка1шиа1-Вгис1ег8сћа:Г1 181:, хиг ВНс1ипо ипс! Ег2Јећип§ с1ег КЈпс1ег јћгег Ка1шп ћЈег 1п с1ег В1ас!^. ете зегћјзсћ 81аУ1зсће Ка11опа1 8сћи1е ги еггјсћ1еп, ги сћееет ВећиЗе аћег ^едепттагИ^ ке1пеп Ропс! ћезНгеи, уоп туе1 сћет сће Већгег ип<3 зопзЦоеп ВесШгћпззе егћаНеп \уегс1еп кбпл(:еп, 80 ћећа11:е1 зЈсћ сПе Њ1<:1опа1-Вги(1ег8сћа^ уог , 80 ћак! Љге Уегтбдепз-Птз(апс1еп с1ег Аг1 зеуп \уегс!еп, сће пб(1п§еп ГЈпкбз^еп Гиг сће Егћа11ип§ (Зег 8сћи1е 1га§еп ги кбпиеп, пасћ Уог1аиИ§ег Вега1ћип§ с1ег цезатт^еп Вгис1егзсћаПз-МЛдНесЗег гиг Епмсћ1ип§ (ЗегзеЉеп ипуегхидћсћ ги зсћгеИеп ипс! ћезИттеп {иг сћеее Апз1а11 §едеп№агИ§ Го!§епс1е8. 38. Бјеее 81аУ18сћ-8егћЈзсће КаИоиа1 8сћи1е 8 о 11 пасћ с!ет 1п 8угт1еп ип(1 зопзИ^еп Ргоујпгеп с!ег к. к. МопагсћЈе Мг с1ег1еу 8сћи1еп ћез1ећеп(3еп 8уз(:ет е1п§еГићг1. 1п \уе1сћег а11е јеие Већг§еаеп81:аос1е 1п с1ег з1аУ18сћ-8егћ18сћеп бргасће с1ег ^и^епс! уог§ећгасћ! \тегс1еп, \те1сће 1П апс!егп 8сћи1еп ипзегег КаНоп уог§езсћг1ећеп 81пс1." Даље у поглављу „СЉПе^еићеПеп с1е8 Сар11е1з" чланци 39. 40. 41. 42. 43. говоре о школи , учитељу и дјеци, па поглавље в ОћНе§епћеИеп с1ег Бећгег" чланцима 44. 45. 46. и 47. посвећено је учитељу и његовијем дужностима. Утитељ се бира, који је дорастао томе позиву и моралног је владања, да дјецу спрема на добро народа и отаџбине (39.); братство дава плаћу учитељу и подмирује остале потребе школске из своје касе, док не буде посебног школског фонда (40.); свако је дијете обвезано ићи и школу.