Srpski sion

вр. 22.

СРПСКИ

С тр . 691.

Отварање св. Архијерејског Синода. У четвртак 27. о. м. у 10 сахати пре подне дођоше у свечаном архијерејском оделу у дворану патријарашког двора, у којој кр. комесар дочекује посете, ЕБегова Светост преузвишени Г. патријар Георгије Еранкови~& , и Впсокопреосвећена Г.Г. Еиископи: Широн НиколиЛ, Михаило ГрујглЛ, Гаврило ЗмејановчЛ, Лукијан Богдапови~К и .Митрофан П1еви~& и народноцрквени тајник г. др. Лаза Секулић, те пошто заузеше своја места, Шегова Светост поздрави Високопреосвећену Г.Г. епископе овим поздравом: ПреосвеЛена Госмодо Тшискоии, Драга Ми Бра:Ко у Христу! Нзегово ц. и Ап. кр. Величанство најмилостивији Господар и краљ наш Франц Јосиф I., благоизволело је на поднесену Му, путем кр. угар. Мин. Председника, најпонизнију представку и молбу Моју од 17. (30.) Окт. 1903. превишњим решењем својим од 25. Нов. 1903. милостиво дозволити, да св. Арх. Синод, који је превишњим решењем од 11. Маја 1902, сазван, али који је по кр. комесару Преуз. господину Вели пл. Талијан од Визека, на неизвесно време дана 6. (19.) Јула 1902. одгођен, — поново се на данашњи дан састати може; па пошто су све оне препоне, које су тада на путу стајале, са којих се није могла, смрћу покојног епископа Никанора Поповића, упражњена катедра Темишварска, избором епископа попунити, сад већ коначно одклоњене: то у првој линији и пре свега има се избор епископа Темишварског обавити, а за тим и друге највишем месту предложене и у делокруг св. Арх. Санода спадајуће предмете, у расправу узети и решавати може. Највиша и милостива одлука та, која је одписом кр. угар. Министра Председника од 29. Нов. 1903. овамо спроведена, гласи у ма^арском тексту, као што ће нам г. Секретар прочитати. и на српски превести.

Г. секретар прочита прво на мађарском, а по том на српском језику превишњу одлуку, која гласи: Превод са мацарскога. Краљ. уг. министар председник. 4806/П. м. П. Преузвитени и Високоиречасни Госаодгше Архиепискоие, Митроаолите и Патријарше! Његово царско и апостолско краљевеко Величанство благоизволило је превишњом одлуком Својом од 25. иовембра ове године најмилостивије дозволити, да се у години 1902. сазвани и одгођени православни српски архијерејски синод опет сазове ради попуњења упражњеие прав. срп. епископске катедре темишварске и решавање предмета, који су садрж&ни у приказаном рас,правном реду. О том извештавам Вашу Преузвишеност позивајући се на Вашу представку од 30. октобра о. г. бр. М. 533. ради даљег сходног расположења с тим, да на темељу од Његова царскога и апостолскога краљевскога Величансгва полученога најмилостивијега овлашћења саизвољавам на то, да се синод сазове на дан, означен у представци Ваше Преузвишености од 21. новембра о. г. бр. М. 578. т. ј. 10. децембра о. г. Најпосле ради равнања саопћавам Вашој Преузвишености, да Његово царско и апостолско краљевско Величанство на ове продужене седнице синодске није благоизволило изаслати Својега краљевскога повереника, услед чега ће се имати непосредно мени поднети препис синодскога записника као и презентацијони спис, који се односи на избор епископа заједно са изборним записником у извору. Примите Ваша Преузвишености искрену изјаву мојега одличнога поштовања. У Будимпешти, 29. новембра 1903. год. Т и с а с. р. Преуввишеном и Високопречасном Господину Георгију Бранкови^у, правом тајном саветнику и карловачком прав. архиепископу-митрополиту и патријарху српском Нарловци. По прочитању наставља ЕБегова Светоет: Као што сте изволели Господо и Враћо чути, племенито, узвишено и милостиво