Srpski sion

С тр . 692.

СРПСКИ СИОН

срце Бзегова Ц. и Ап. Кр. Величанства најмилостивијег Господара и Крал.а нашег Франц-Јосифа I., било је свагда па и данас јесте извор неизцрпне милости по св. православну цркву нашу и верно одани Му народ српски. Поред небројених доказа највигае милости, са којима је св. црква нагаа и народ српски обасипан бивао, блиста се и овај данашњи свечани чин, којим је ЕБегово Ц. и Ап. краљевско величанстпо на препонизну молбу и предлог Мој дозволити милост имало, да се св. Арх. Синод православне Митрополије наше, и овога пута без уобичајеног нарочитог Повереника свога, на данашљи дан, састати, одгођене Седнице своје наставиТи, и велеважни по св. православну цркву нашу, по народ наш, па и по саму државу задатак попуњења упражњене православно - српске епископске столице у Темишвару обавити, а уз то још и друге од не мале важности у делокруг свој спадајуће послове расправљати и решавати може. Господо и Браћо! — Ја осим тога, што милост ову ВВегова величанства сматрам, као нов доказ очинске љубави и благоволења према св. прав. цркви натпој и народу нашем, погатујем у томе јога и одликовање и велико поверење према смирености Мојој, па и према целоме епископату нагаем. С тога Ми је срце пуно радости и задовољства, и ја сам уверен, да и Ви сви Преосвећена Господо и Браћо епископи, ту радост и задовољство са мном подједнако делите. У таком расположењу дугае и срца, чувством благодарности и непоколебиме верности и подајничке оданости према освећеној особи Бзег. Ц. и Ап. кр. Величанства преиспуњен предлажем да се: Адреса благодарности путем кр. угар. земаљске високе владе, односно кр. угар. Министра Председника, јога данас телеграфично Бзеговом Величанству поднесе. А сада, пре него што би раду своме приступили, по^имо у Храм Божји, да се Богу помолимо, и призовемо Духа светог, да нас уједини и уразуми, како би предстојеће нам послове, а особито

избор епископа једнодугапо, на опгпте задовољство и корист свете нам цркве обавити могли." У дворани је било и неколико свегатеника оба реда, а од грађанства није бгто нико присутан. На призивању је св. Духа у дворској капели чинодјејствовала Његова Светост, а с ГБоме су служили : архимандрит др. Георгије Летиј^ проте Јован ВучковиИ и Јован ЈгремиЛ, протосинђео Дапило ПантелиЛ и архтфакон др. Јоаким ЧупиЛ. После призивања св. Духа, отпочета је тајна седница св. архијерејског синода.

Г о в о р Његове Светости патријарха српеког Георгија Бранковића при отварању епархијеке скупштине у Карловцима дана 25. Нов. (6. Дец.) 1903.* Пречасна и велештована госиодо Скуишшинари! При састанку и отварању ове епархијске Скупгатине, држим да неће бити излигано, ако се за часак осврнемо макар и у кратким потезима, на оно доба, када су и како су епархијске Скупгатине постале и у живот приведене. Сама ингатитуција епарх. Скупгатина, не темељи се на учењу и установама св. православне саборне и Апостолске цркве, којој и ми Срби аутокефалне Митрополије Карловачке припадамо; него је установа нресвитерианске протестантске цркве, но која се члановима слободоумне народне странке на српско-народним црквеним саборима од године 1864/5. 1869. и 1870. тако омилила, да су свим могућим средствима на томе радили и настојавали, да се та институција и у нагау православну цркву унесе, гато им је после дуготрајне борбе са. конзервативном странком и погало за руком, те је српски народно-црквени Сабор у седници својој од 5. Авг. 1870. године већином гласова донео ту приврем, Уредбу о уређењу епархија коју је представком својом од * О раду окупштинском донећемо у идућем броју адвештај, Уредништво.