Srpski sion

Б р . 22.

СРПСКИ СИОН

стр . т

кључак-одлука саборска мора достављати на превишњу потврду. Па кад нема, откуда онда да је саб. одбор, могао рећи да се то у њима налази? По нашем скромном мњењу, ми држимо да је саборски одбор могао онакав закључак донети само с тога, што га је на брзу руку донео, те није имао кад да увиди његову погрешност. Ми знамо, шта је саб. одбор хтео да каже, и то што је мислио да каже, пошто за то није могао наћи законског ослонца, требали су његови г.г. адвокати — по свом обичају — софизмима доказати, мислећи да имају посла са каквим еудским приставчићем, да му могу свашта за доказ навести. Ал се овом приликом г г. адвокати љуто преварише. Саборски је одбор наиме хтео то да каже, пошто све саборске одлуке и уредбе, за које треба превишње потврде, иду на потврду Шеговом Величанству, и по потврди упућују се на сабор, а не на саборски одбор, а одлука саборска у погледу верозаконског приноса није достављена Његовом Величанству, него ју је решио председник уг. министарства и упутио саб. одбор да је извргаи; то саб. одбор не може и не сме је извршити. Као што доказасмо, да не стоји тврдња саб. одбора да сви закључци-одлуке саборске морају ићи на превишњу потврду, ево доказа да не стоји ни тврдња да и оне уредбе и одлуке саборске, које потребују превишње потврде, иду дирек тно Његовом Величанству, него иду њему преко председништва уг. министарства, које има права да о свакој поднесеној саборској уредби или одлуци искаже своје пристајање или непристајање, и тек ако се с њоме слаже, подноси је Његовом Величанству на потврду. Ово су г.г. саборског одбора адвокати требали да знаду, јер по §. 6. П1. зак. чл. од 1847ј8 и § 3, IX. зак. чл. од 1868. Његово Величанство врши врховно државно право и над нашом црквом уставно, преко одговорног угарског министарства. А не стоји ни тврдња саборског одбора,

да се потврђене одлуке и уредбе упућују по добивеној потврди на сабор, који их је донео. Ако је сабор на окупу, достављају се потврђене одлуке и уредбе преко председништва саборског сабору на извршење, а ако није у то време сабор на окупу, достављају се председништву саборском на извршење идносно да их изврши саборски одбор. Тако је н. пр. потврда о привременом уре^ењу епархија од 1871. достављена председништву, да је достави саборујућем сабору, а тако исто и потврда о изборном реду; потврда пак о школској уредби достављена је председништву, да учини расположење, да се у живот уведе, а потврда о одлуци саборској од 1902. о еп. скупштинама председништву, да је достави саб. одбору на извршење. Напоменути нам је овде и то, кад је и превишња потврда о поменутој одлуци управљена председништву саборском, да је на извршење достави саб. одбору; како ју је онда могао исти извршити? П1то није и тада рекао, не можемо је извршити, јер није сабору достављена? Ово бн било доследно поменутој тврдњи његовој о достављању превишње потврде. Свршиће се.

0 ваф^аДној деди. Драгутин ДрагојевиЂ Ванбрачна ил4 незаконита су деца она, коју је или родила неудата жена, или пак, К0 ЈУ Ј е родила жена удата и то за трајања ваљана брака пре изминућа шестог меседа, односно пре наступа седмог меседа његова склопљења, а супруг у законитом року (§-а 156. гр. зак.) најдуже за три меседа по сазнању, судбено приговори очинству; или носле шестог месеца након склопљења ваљана брака, ако је супруг у суду у одређеном року доказао, да односпо дете није од њега зачето; затим (деда) она, коју је родила удата жена десетог месеца након смрти супруга или након раставе или распуста женидбе; напокон (деца) она, која су рођена по жени у браку неваљану ради запрека, које нису дигнуте, у колико су оба родитеља знали за речену запреку.