Srpski sion

В р . 1. №ПСКИ СИОб С тр. 15 животу. (Рим. 8, 16. 17.). Са вјечним животом у Христу и са Христом наслиједићемо и вјечно блажепшво у најближем опћењу и јединству с Богом. То је савршенство онијех вјечних блага, којих око ие кид'к и оур не слиша и на чмок^кку не кзкјдошд, јлжј оуготова Вогх ли>кдц|ил»х бго (1- Кор, 2. 9.), што око не видје и ухо ие чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. Љубазни моји! Чули сте и разумјели сге, колика је љубав Божја ирема нама грјешнима, како се је открила и чиме. Данашњи догађај Рождества Христова, као најсавршенији израз љубави Божје у дјелу нашега сиасења, ђе се Сам Сии Божји, спушта међу нас, да изведе дјело, на које Га шаље љубав отачка, нека пробуди и образује у души иашој узвишени и свети осјећај иобожне смирености, нредапости и трајне благодариости нрема Оцу небесном, Сипу 1Беговом и Духу Светом. Тим светим осјећајима ироникпути ноклонимо се и опет Сиаситељу нашем и наднимо на кољена пред Њим . . . Сретајући се праштајмо један другом, као што је Љубав Оца небеснога опростила данас свима, који мислено уђоше у „вертеп," да се ноклоне Сину Његовому. Праштајмо и мирбожајмо се по примјеру великих предака напшјех, са старим Божића нашега ноздравом: Мир Божји, Христос се роди! Тим поздравом иоздрављам вас и ја Архинастир ваш, желећи да благослов Божји преиспуни куће ваше, вас и сву чељад вашу! Мир Божји, Христос се роди! Ваш У Плашком, на Св. Оца Николаја. 1903. горе поменути смирени молитвеник Л1'|\аил%.

ГАВРИЛ, по Божјој милости ерпеко-правоелавни дијецезални епиекоп вршачки, белоцркванеки и панчевачки и т. д. пречасном свештенству обојега ре,да и свој у Господу љубљеној пастви богохраниме епархије своје проси Благодат и мир у Господа, а шаље свој архипастирски поз^рав и благослов. Давно је то било, кад су пастири ти прости људи видипи отворено небо и чули анђеоску песму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља". Давно је то било, кад се Господ Наш Исус Христос родио, по земљи ходио, речи Божјој учио, чуда творио. Роди се Господ, поживе међу људима, пострада на крсту, васкресе из мртвих, узнесе се на небо у слави и седе с десне стране Бога Оца. Све ,је то давно било, а нама од свега остало: часни крст и свето јеванђеље; једно нам је за муке и натње, а друго за утеху и надежду, И за тај часни крсг, за то знамење љуте патње и муке свакојаке, за то јеванђеље, које нам осим хљеба насушног никаква блага овог света не обећава, просу се толика крв, паде многа руса са рамена глава. Ал' то није давно било, кад су наши дедови издисали на ко'цу и конопцу, кад су живи трухнули у тешким оковима и леденим тамницама, где се легу гује и јакрепи ; то је до скора било а и данас још бива, да Србин гине, да Србин, умире за крст часни и слободу златну. И ви сте браћо поникли од тих мученика, од тих јунака, и ви сте примили од аих српско име и свето православље, па ће те знати, зашто наши оци и дедови борбе борише, муке мучише, главе губише. Ни за што друго, већ за носинаштво Божје, за Царство небесно.