Srpski sion

Стр. 45.

Ну, Војновић поред свег тога не постаде владиком унијатским у Пакрацу, (— а не постаде с тога, што је двор требао у то доба Србе —), него постаде Стефановић. (стр. 11 —18.) Фидлер је уз свој чланак навео и XIX прилога. Из XV. прилога се види, да је 2. (13.) Маја 1721. поднео кр. угарској канцеларији Вићентије Јовановић као ексарх митрополитов и народни пуномоћник молбу за потврду проигумена архимандрита Стефановића за пакрачког православног владику. У њему се вели, да је Стефановић изабрат 22. Јануара, што ће бити погрешка, у место 2. Јануара, као гато је на страни 11. Фидлер рекао, и као гато ће се видети, да је исти сабор трајао само 5 дана т. ј. од 1.—6. Јануара. У прилогу је XIX. наведена конф.чрмација, издана од цара Леополда I. 7. (18.) Априла 1722., којом је потвр^ен архимандрит Нићифор Стефлновић за владику. Митрополит је Ваћентије Поповић посветио Нићифора Стефановића за владику пакрачког на спасов дан 1721. т. ј. 18. Маја, дакле пре потврде. Митрополит Вићентије Поповић чувгаи од свога ексарха Вићентија Јовановића да његов „апостата" Стеван Војновић унијат ради за себе, да буде именован за унијатског владику у Пакрацу, хтедв Сгефановића и пре потврде цареве као што је и дотле а и доцније раЗјено — посветити за владику на Лазареву суботу. У писму митрополитовом од 1. Марта 1721. писатом митрополиту београдском Мојсију Петровићу, рече: „— — Потомв на инј? повћств приходжВ, и нЗжднћигаће д г 6ло вазвегцВн) в. б. како намв пише нашћ 1е^архб (Вићентије Јовановић) изб беча да нћки наињ апостата (Стеван Војновић унијат) вади и сп&ши на шлавонискВ епископиго, того ради насв в^лика размишлеша и >держетБ, что ће се из того родитв и конацБ им^ти: сами Богб о томб искбсни еетБ, но 8 мислихомб помо1даго васехБ силнаго бога посвћтити и руко положити сего нареченаго частнаго про-

игВмена курв Никифора (Стефановића) на праздникБ светаго четверодневнаго Лазара, били смо шложили сие слВжение бити ц) св. в. м. геи>ргпо, на что да сотворимо приспћ инб сл8чаи немош,и бо намБ и >жидати В -ћличрв бо не спитб . прћ семБ всмо и свого немош ;б и болезанБ на забвеше положили, да бисмо благомБ дел8 конацв им г 6ли; того ради дела вигае пом4н8тога, чртаго и понуждаго в. б. да се потрбдите прити ка намБ и ^брестисе са нами вакВпе В четвртак се& нама, да Вчинимо посвћ1ценнје и рВкоположение, аш,е се ва дом^ ч>бреш,ете оу свом8 престолб, и нћсте ц)тигали како сте намв прћжде писали: богтј в^стб истин8 глаголго з -ћло би радостанБ 6 илб . каде бисмо вак8пе били на посвегценшо, но что да состворими), аш ,е сте ва дом8 заповћдаИте на 8реченни данБ вигае писати: аш,е ли се неи)бр г ћи !,ете дома, далчаго ради растојаниа темигавара, неможет!} приспћти: а вагаћ Вратство пон8ждаго и 8бежд8го, да будемо дВхомб савакВпление на божественноД истои сл8жбе вак !?пе. Ми би смо радо ч &кати в. б. да по праздникВ пасхЈи слВжение ббдетБ, но немош,но бо еств како и сами добрћ знате изв^стне томб : и нћмоите намБ в. б. прћзрети что ви нисмо и пре ишисали — — " („Споменик српске кр. Академије" XXXIV". стр. 174 ) За што није митрополит Вићентије посветио за владику Стефановића на Лазареву суботу (1. Априла), не знамо. У писму своме од 11. Маја 17 21. писатом митрополиту Мојсију, рече митрополит Влћенаије: „ — — потомб в^ћдомо творимо, како по вазвраш;ешго нашемВ ннн1а ® Осека доконали есмо са братиами архиереи зде при нами обретагош,имсе, ако 6 огб поспеши на вазнесете господнге сада слВжити, и хироеонисати шн8 двоиц8 новоизабрани владика (т. ј. Нићифора Стефановлћа за Пакрац и Максима Гавриловића за Сечуј) за кое и вашемВ братств& в^домо еетБ, того ради пон^ждаемо вагае прћи)свнш;еше'ако благоволите пршти врвлоће намБ драго бити, и шсталимв архиерешмБ ш ,о бисте и ваше братство пришли за лгобовБ и на разговорБ братски и на то намБ ишишите да знамо —