Srpski sion

С тр 54.

Б р . 2.

Кад је 1874. народно-црквени сабор изабрао из своје средине одбор 15-рице за устројство саборско и исти свој предлог поднео сабору, тада је Милетић у 118. бр. „Заставе" у уводном чланку: „Нов предлог саборскот устројства" рекао к ово : „ Што се тиче делокруга одбора (саборског) то исти у новим предлозима није ирецизнији него у старом, само што [му је делокруг распрострт и на управу народни фондова, и по томе и на ностављање дотични чиновника. Пређашњи је сдбпр имао ту мисао, да саборски одбор у иогледу администрације одржи чисто као надзорни и контролни орган. Оумњамо, да ће бити добит, што би одбор цостао и управом народни фондова. Тим, и што се исти одбор означује такође као „народни орган" над манастирским добрима, као да се на то циља, да се не иостави друга каква администрација, и руковање манастирски добара, него да остану, који су, а одбор само да има надзор. То је становиште „рескрипта" од 1868. год." Било је у одбору сеиарат-вотума, који би желили одбору очувати делокруг чисте контроле, и можда још постављања чланова управе за нар. фондовд и цркв. нар. добра." Из свега овде реченога види се, а и јава нам показује, да и данас владају разни појмови о управи манастирских добара, а то је све отуда, што се није у кр. рескрипту од 1868. јасно и тачно рекло, шта се управо иодразЈмева под „администрацијом" и „управом", и што народно-црквени сабори нису настојали на томе, да се у смислу §. 5. V. А. и §. 33. саб. устројства донесе стално уређење у иогледу управе и руковања манастирских добара, и што привремено „Упутство у погледу мдминистрације, рачуноводства и рачунополагања манастнра", што га је донео саборски одбор 1875., стоји у протисл.)вију са §. 5. У. А. кр. рескрипта од 1868,, по ком администрација манастира прииада централној управи нар. цркв. фондова, односно по §. 30. саборског устројства саборском одбору. А томе је криво и то, што по §. 22. г) саборског устројства саборски одбор има само непосредни надзор над манастирима, чиме је укинуто наређење §. 5. V. А. кр. рескринта, тз се управо и не зна, коме припада право админипрације манастирских добара. 0 самим нрорачуиима, т. ј. ко их има са-

стављати, проговорићемо идућом приликом коју више.

0 п и с ерпских фрушкогорских манастира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) Вње монастира: Мјешаоница от дигле сва на ћемер сведена кречем с иоља кречлаисата, пенжер с катрами гвоздени, врата чамова, Фуруна велика из кухине с поља стоит, циглом зидана и сведена, ожак каменем изидат, са шиндром покривена. В неј: наћве велике чамове, кревет от даеака чамови, 3 сита, 9 врећа. Хамбар до мјешаонице нов, у нему 6 окни, от растовине устроен, шиндром растовом иокривен. Хамбар код бреста на брду, стар, от чамови дасака устроен, у нему 3 окна велика, шиндром растовом иокривен ветхом. Ракижиница от плетера на балвани начннени. нова, даском чамовом покривена, на неј врата ' чамова. Штала од плетара на балвани устроена, иолеплена блатом, таван от дасака чамови, такожде даском чамовом покривена, стара и норушена. Качарница от плетера на балвани устроена, мало оздол подзидата каменом, на неј врата двоја, трском покривена 1750. Виноград на брду код крушчице у нему 30 мотика, у брду прегревица 5 мот., на Липовцу 7 мот., на грунту карловачком 8 мот. Свега 50 мотика. 1000 дрва шлива на различних мјестах; 45 коса ливаде на грунту монастирском; 10 коса на грунту карловачком у Липовцу; 3 баре на грунту варадинском риболовне; 8 волова теглећих, 20 глава марве, говеда; 5 коња теглећих и 10 нољских; 115 оваца с јагањци; 2 кола волујека, оправна; кочице с хамови и уздицама; каруце с немачки хамови и уздицама. Воденица на грунту мон. Гргетега на Банковци, оправна са евим, каменом и циглом зазидана на свод преведена, чамовом даском покривена. Воденица на грунту барона Пејачевића, исиод села Шатринаца, ћернићем и платинама устроена, даском чамовом покривена.