Srpski sion

СРНСКИ

сион

Б р . 5.

„Мађарорсаг" у данашњем броју (од среде) под иатписом Ђ Оиасна проиаганда " као п „ВудапестпХирлаи" под натиисом „Схизма међу Рутенџма" нодижу тешку оптужбу против поглаваца домовинске сргг. православне цркве, патријарха Георгија Бранковића и будимског еипскопа Лукијана Богдановића, да орн Русине унијате у Мармарошкој жупанијп код намишљенога прелаза њиховога у православиу цркву помажу п да твме терају руску пропаганду, дакле неродољубиво дело. Домољубље споменутпх архинастира српске нравославне цркве. као тако које стоји изван сваке сумње, није сиало на моју обрану, но да се о мојој православној цркви злонамерно неосновапи гласови не шире. сматрам за своју дужност, да на основу званичнпх података, који ми стоје на расположењу изнесем право стање ствари у погледу прелаза унијата Русина из Т1зе у православну цркву, које се састоји у овоме: У мају прошле године отишло је неколико унпјата изанских становника у Карловце где су у патријарховом секретарском звању изјавили да у Изи неколпко стотина породица грчко като личке вере хоће да пређу у веру својпх предака п молилп су п преклињали да их патрпјарх прими натраг у нашу св. матер цркву, и да им пошље свештеника. У патријарховом секретарском звању упућени су да се у ствари њихова прелаза држе наредаба 1ЛП. зак. чл. од 1868. г. којв се па ову ствар односе. Од Јунија до Октобра 1903. г. око 390 породичних старешина изјавпло је пред надлежним свештеником на одређенп закозскп начин, да иступају из своје грчко-католичке вере п ирелазе у наручју православне цркве. коју су пзјаву поелали српском патријарху, молећи га у истп мах да се њихов прелаз што скорпје пзведе. Патријарх не хотећи да сам одлучује у овој ствари, изнео је ову молбу иред карловачки св. Архијерејскп Сипод, којп је у седници држапој 12 Децембра пр. год. у овој ствари тако одлучио, да се 390 породица изанских после повратка у правосл. цркву и пошто се организују у самосталну црквену општнну прппоје будцмској срц. прав- еиархији, а за извођење прелаза опуномоћио је будимског епискоиа. Одлуку карловачког св. Архијерејког Синода саоиштио је будимскп еппскоп споменутнм изанским становницима 21. Дец. ир. год. давши им у пстп мах на знање и то, да наша нрква осим душевне Утехе н снасења нпкакве материјалне потпоре неће пружати н позвао их је, да се за згодно место за "ривреиепо држање богослужења као п за парохиј-

ски стан о свом трошку побрин"?. да оснгтрају дотацију свога свештенпка, да набаве потребно 6огослужбено одјејаније и остале храиовие угвари и кад све то учине, онда ће им тек иослати евешгеника. 0 пспуњењу ових угета Изанцп су већ у свок писму од 28. Јрпуара о г. дали рачуна нолећи ионово, да им се свештеник шго ире изашље. Но ђени свештеник још до данас није насттпио евоје ново звање. Ово је дакле право стање ствари. А што се тпче злонамерне тврдње, да ће наша Дрква за Русине пз „таме рускпх манастира" импортовати свештенике, одбијам је одлучно као неосвовану клевету и на оно, као да српски православнн свештеници немају такве квалифпкацпје као грчко-католички не ћу нп да рефлектујем, јер је оиште аознато, да се у наш богословска завод иримају једино ила дпћи, који су положилп исппт зрелости. Архијереји п свештенство домовпнске српске православне Цркве, увек су давали сјајне знаке о свом истппитом домољубљу, нису чпннлп ниги ће пкада чинити пропаганду па шг међу римокатоличким Србима, Буњевцима, Шокцима н Хрватима, с којика, као шго је познато, живе заједно, тим мање чине „руску пропаганду" у северо-псточном делу наше отацбине, међу таким народом, са којим не стоје ни у каквом додиру. За ово они нитп пмају воље нити средстава; но ако се ко јавн, да из чистог религиозног уверења п невођен ничим другпм, жели да ступи у крило наше Цркве, онда нпједан наш Еиископ, нп један иаш свештеник не може одрећн духовну утеху ономе, који жели да исту црие из учења паше вере, но овај се ноступак у нашој домовини, где је слобода вероисповеста нашнм закоипма оеигурана, неможе квалг.фпковати као недомољубива радња. У Буднмнешти 5. фебруара 1904.

0 п и с ерпеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Ириоиштио: Д. Р. (Наставак.) XIV. Визитација монастира Гргетега, јуже начахом 1753. Јулија 21 Обрјетохом да сего монастора Гргетега јеет храм ев. чудотворца Архијереја Христова Николаја. Прежде незпаемо кто јест бил сеја церкви здатељ и Фундатор. Но но опустјепии обновлсна бист свјатопочившим Арх. и Митр. Исаием Дја-