Srpski sion

Стр 492.

СРПСКИ СИОН

Б р. 17.

и колико хоћете, пак да се милостиво увједомите. §. 82. точно оно содержи, што сгои у еистеми: 8ј уего сопИ^еге!, ЕррЈзсорит е1с. тако ово ние било нуждно вам сад на ново предлагати. А на друтоме мјесту ние ни запео Г. Живковић. Ја кад би најмање видио, да из овога што зло може изићи, ја би за љубов слоге братске от овога одустао; печатао Чанловић у II. части „Онисанија Славоние" све ово, а сад мени да ние свободно? Не смем да кажем, а кад би смео, казао би, да овдје може бити и нешто от једнога грјеха смертнога — има.' 2 Желим вам здравствовати, и руке љубећи јесам У Плашком на 31. Јануар 1843. нокорњејши Е. Јовановић епископ с. р. IX. Ваша Екселенцие! Акта апелаториална била су за соблазн у нереду сваком, док сам ја тамо био и до после мене от 1799. а акта консисториума доста у добром су била норједку, изволите дакле дати све апелаториалне нротоколе по реду у једну књигу преписати и легализирати, пак потом регистер сочинити, да не би апелаториум долазио сам са собом у противоречие, јер иначе нити се знаде, шта је лане казано, ни шта преклане. 3 Јестели видјели ваше преосвашченство, како се њетко у Новинама подсмијева нублично Апелатириуму, бројећи асесоре његове. Ваше превосходителство, сами изволите раеудити, како може Ивачковић, Попеско, мени Епископу сушчу, судити и мој суд премјењавати. Ја се радо повинуем старзему, али вкупје паметниему от мене, и искусниему, но млађи ние лепо, да суди стариему, — У Апелаториуму као 2 Система, о којој је говор у овом писму, јесте Евгенијево делце: „0 суд$хг церкоттхЂ свлтвш восточнвм соборнкш и апостолск1н церкве лже во державахљ Агстршскихт.. Сочинеше Еггеша ГоановичБ, Архјмандрита сватоврачевсми обители Раковачк1л, нже во ФрушкоВ горЉ. лбта 1836. у Карлштадту 1844. 12° 96. Иждивешем к прав. восточн. церкве ЕпГскопа Карловачкаго (Карлштадскаго.) У „предрсловш" од 21. ФеОруара 1842. рече нисац, да је исти састав трећа чест прквеног права, те ако њихово одобрење васлужв да ће и остале чести издати, што на жалост није учињено. Уред. 8 Ово ва жалост није учињено, а међутим су мнопа акта иструла и нестала. А патријарх је Рајачић аа то имао н времена и људи спремни. Уред.

што је Архиепископ стар.јеј прочих, тако треба и Епиекопи старши да буду, иначе, ја вам право кажем, губи Апелаториум своју чест и уважение и саму власт и ир Не треба, ја опет кажем, да нас све одозгор уређују други, где се сами можемо уредити. Желећи вам добро здравље и совершеное удоволствие, јесм с отмјењејшим страхопочитанием У Плашком граду (!) 28. Февруариа 1845. покорњејши Евгениј, епискои с. р. X Ваша Ексделенцие Милостивјејши Госнодине! Овај час сам имао срећу примити ваше милостиво писание от 11. Февр. 1846. о том: да ће Јего Величество наше законое исповједание, кое је 1790. между проча исновједанија примлено, учинити участником Благодјејанија религионарна 1844. за кое ћемо благодарити. Но ја налазим, да ние совјетно то свуда у свима церквама обнародовати, но достаје, да сви Еаиекоии у своим катедралним црквама или ноне и протопресвитери у своим церквама, у монастиру, благодарение учине. Шта ћемо радити, ако што на сабору више нолучимо? Ми нећемо ући у закон, него резолуциом ће ее то објавити. Ние ни добро да наши људи (ирости) знаду, да им се такове мисли (о промјени закона свога) по глави верте. Ја понизно мислим, да оставите сваком Епископу на благоразсуждение, каковим ће торжеством то провести монаршеско рјешение. Та у мојој Хорватској не знају свјашченици то свуда учинити. Изволите ово разсудити, пак опет нека буде, као што ви хоћете, ја ћу се повиновати. 4 Милости препоручен, с истиним јесм страхопоштованием Ваше Ексцеленцие у Карловцу 15. Фев. 1846. нокорњеј ши Е. Јоановић, Епископ с р. *■ Ко хоће да сазаа о томе, како је прошао митроиолит Рајачић са својом посланацом од 21. Фебруара 1846., у којој је наредио опште благодарење, што су од III. зак. чл. 1844. §§ 6 — 11. протегнути и на источно православне; упућујемо га на нашу књижицу : „О одношају узакопених хришНанских веронсаовести у Троједници" , Земун 1890, " Уред.