Srpski sion

С тр . 538.

СРПСКИ

Званична тајна и данашњи сабореки одбор. У онору, који је услед познатог закључка мајског сабора о ексарендирању манастирских немаља, поникао између данашњег сабор. одбора и манаст. уирава, доносио је сабор. одбор разна решења, која су се мање више косила са позитивним автономним наређењима, и носила на себи печат еамовоље, који из силе и власти проистиче. Свако тако самовољно решење саборског одбора, изазвало је отпор код манаст. управа, које су ради лакше и једнообразније одбране своје, на општем збору манаст. настојатеља у Крушедолу изабрали себи један сталан одбор, састојећи се из четири архимандрита, којима је неограничено поверена одбрана свих нападнутих манаст. интереса, како пред кр. уг. владом, тако и пред автономним органима. Када је данашњи саборски одбор, прекорачивши свој делокруг, донео једну одлуку којом наређује истраге против свих манаст. унрава, што му никако у делокруг није спадало, јер вршење дисциил. власти над управама спада у делокруг духовних, а не администр. власти, за какву се сабор. одбор сматрати има; — то су управе свих манастира, односно општи збор настојатеља, поднеле сабор. одбору једну образложену иред ставку, у којој су се оградили нротив прекорачивања делокруга саборског одбора, и уједно су поднеле и свој призив против те одлуке високој кр. угар. влади, молећи, да се та незаконита одлука ван крености стави* Поднесци, који се појединим органима автономије подносе, сматрају се за званичне тајне. а код неких органа автономије, на пр. код конзисторије, чланови полажу чак и заклетву, да ће ту званичну тајну чувати, што се и иначе, код власти које стоје на висини свога нозива, само ио себи разуме. И данашњи саборски одбор, одштампао је међу осталима у 4 бр. „Митр. гласника" од ове године начелну одлуку сабор. одбора од 18./30. марта 1888. бр С.О. 293. која поводом злоупотребе зван. тајне члана Паје Еремића, забрањује за будуће, да се такове злоупотребе чине, и да се званични поднесци, док * Исти призив одбора, као и иредставка на еабор. одбор штампана је у 13. броју „Срп. Сиона" од ове годане, а услед исте је министар председник нападнуту одлуву сабор. одбора ван крепости ставио, гато служн за аа очити доказ, да иста одлука није на закону основана Сила. Примед пиеца,

исти под расправом стоје, у разним листовима на јавност износе. Одштампавањем те начелнс одлуке старога саборског одбора,показао је данашњи сабореки одбор, да и сам респектује ту начелну одлуку, из чега логично излази и нретпоставка, да ће се и држати ље. Но друго је начело, а друго потреба. Тре бало је повода да се одбор манаст. настојатеља нападне и жигоше, с тога је начелна одлука стављена под купус, а нредставка манаст. насто јатеља у ствари одређених истрага угледа једног лепог дана света у полузваничном органу данашњег сабор. одбора у „Застави", а други дан изађе у њој уводни чланак, који је од речи до речи претис мотивације оне одлуке, коју је саборски одбор на горњу нредставку манаст. настојатеља донео, и која је одлука свима унра вама дозтављена. Та околност јасно показује, да је канцеларија саборског одбора и уредништва „Заставе" под једним кровом, што не би смело бити, а још мање би смело бити, да се званични поднесци штампају и на јавност износе у шлузваничним органима, и то политичким, кад се те почасти ни званичан орган сабор. одбора удостојио није. Таква злоупотреба са званичним поднесцима нагонила је одбор манаст. настојатеља, да Његовој Светости, као председнику саборског одбора ноднесе следећу молбу : „Ваша Светост! У 61. бр. „Заставе" од о. г. неносредно после седница сабор. одбора, штамиана је дословце нредставка манаст. настојатеља, коју су ови у своје време, у предмету манаст. прорачуна и одређених истрага иоднели сабор. одбору, а у ш-ти мах штампана је и мотивација дотичног реФерента на ту иредставку у Форми уводног чланка. Најсмервије иотписани одбор манаст. настојатељ&, слободан је најучтивије упитати Вашу Светост, као нредседника всл. сабор. одбора: дали је та нредставка наша са знањем и дозволом високог председништва, или на темељу ког закључка в. сл. саборског одбора угледала света у органу једне политичке странке, коме није намењсна била. Ако та представка у „Заетави" није штам нана са знањем и дозволом високог председни штва, нити на темељу кога закључка в. сл. сабор. одбора, — то ми таково обвародовање једн>г званичног акта нашег, који ни у званичном ор