Srpski sion

Бг. 19.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 569.

запарложи, не експлоатише, не уништи и не прода. Ту дужност је наследио од старе апелаторије. Ту Фидејкомисијску контролну дужност, врши он на два начина, посредно и непосредно. Посредно преко надзорника манастирских добара, који за своје делање има упуство из 1878. и којим се упустом упуство за поверенике из 1875. ван крепости ставља, које дакле више не постоји, ма да се оптужени чланови саборског одбора и на то позивају. А непосредно на темељу сл. г. §. 22. саборског устројства, кад на основу пријаве надзорника добара, који се или из рачуна или на лицу месга уверио, да се са манастирским добрима против начела Фидејкомисијског надзора поступа, може периодично из своје средине поверенике слати, да се о истинитости навода увери или разувери, а у потребном случају оптужбу против кривца на надлежном месту подигне. Саборског устројста §. 22. сл. г. гласи: „Саборски одбор има непосредно надзор над чародно-црквеним добрима, овамо рачунајући и добра Фондова, Фундација и завода, манастира као и она којим рукује митрополит-патријарх и епископи". „Ради тога може периодично поверенике на лице места изашиљати". У погледу другог питања, има ли право саборски одбор манастирске прорачуне прекрајати установљавати, одговор је ово. Саборски одбор нема право манастирске нрорачуне прекрајати и установљавати. Манастирске прорачуне на основу саборског устројства §. 19. тч. 9. имао би установити срп. нар. цркв. сабор, но услед тога, што су §. §. 5. и 6. У. одс. А. кр. решкрипта суспендовани, неможе ни сабор то чинити, јер док, је администрација са манастирским добрима у рукака манастирских братстава, такав сабором установљени прорачун за манастире мора бити илузоран, и то с тога, што је немогуће за три године у напред у једној економији одредити приходе и расходе. Да је то пак немогуће доказ је у томе, што данашњи саборски одбор норед свега тога што је последњи сабор прорачун заманастире уста-

новио на три године, инак потражује од манастирских унрава сваке године нове прорачуне. Три године у напред може сабор установити прорачун за манастире само онда, кад, и ако администрација са манастирским добрима буде измењена, а то ће моћи бити само онда, кад суспендовани §§. 5. и 6. V. одс. А. кр. решкрипта у живот буду приведгни. Пошто дакле §. 19. тч. 9. саборског устројства у погледу установљења манастирских прорачуна од стране сабора стоји у тесној вези са §§. 5. и 6. У. одс. А. кр. решкрипта; то док су ти параграФи суспендовани, дотле је и право ср. н. црк. сабора на Фиксирање манастирских прорачуна суспендовано. Саборском одбору не достављају се на увид прорачуни на основу каквог нозитивног законског наређења. Он то нраво врши тек од 1890. по аналогији што рачуне надревидира, и што се и помоћу прегледања прорачуна олакшава Фидејкомисијска контрола при прегледању рачуна. Прорачуне манастирске управе поднашају из добре воље, као шго из добре воље унашају и годишњи вишак, а не на основу кр. решкрипта V. одс. сл. А. §.6. који је параграФ као што је горе доказано суспендован. Вишак се дакле унаша по доброј вољи, неко да прикрије, неко да покаже, неко да докаже, а неко и да се препоручи. Први је вишак ако се не варамо унешен од стране манастира Бездина ири архимандриту ТеоФану Живковићу, потоњем епископу карлштатском, ваљда ради препоруке на еиитет „народни архимандрит", ако не и ради осталих трију тежњи. За мапасширске уираве и манасширске настојатеље при админисшрацији, једгта је директива привремеио уиусшво у иогледу администрације рачуноводсшва и рачуноио лагања манасшира из године 1815. Позивом на §. 19. кр. решкрипта одс. V. сл. Б. и на сл. г. § 22. саборског устројства, чланови саборског одбора ма и силом хоће да докажу да је саборски одбор власт То је схватљиво! Разумљиво је разочарање досадашњих