Srpski sion

С тр . 658. СРПСКИ

слу воље оснивачеве благодат богословског семипара учињена за добро целе карловачке православне митрополије и једино и искључиво за добро православних Срба (Срби проФесори, Срби питомци). Кад је ово тако и када узмемо у обзир, да данас, по закону, овде у Карловцима, као у седишту митрополита-патријарха и односно у средишту митрополије, постоји прав. ерпско богословско училиште, чија се важност простире на целу прав. српску митрополију карловачку (заводи вршачки и пакрачки се давно угасили); то је онда вољи оснивачевој најближе, да се ова трећина камата велике задужбине сиоји са карловачким митрополијским богословским заводом, (који није епархијски и) који има и потребну библиотеку — у онај смер, који је сам оснивач одредио. Ово се може у толико лагље, па је и доиустљиво, спровести, што данас, а услед тога што с поштовањем потписани поред овдашњег богословског училишта подиже у сваком погледу згодно семинарско здање, које ће се већ почетком удуће школске године пре» дати намени својој — отпада потреба и трошак, који би ишао са подизањем у осн. писму условљенога здања за семинар и књижницу. Узевши дакле у обзир све те околности као и то, да у смислу основнога писма свагдањи карловачки православни српски митронолит-патријарх има право, постављати из ове закладе издржаване проФесоре и питомце, које му право стоји у снази и при постављању проФесора прав. српског богословског училишта карлоачкога тако, да у смислу 104. §=а Ш. одс. прев. кр. наредбе од 10. августа 1868. године „проФесоре богословије наименује србски Патријарх са србским Епископима" — имам част са пуним поштовањем умолити В. Преузвишеност, да благоизволите к том приступити и односно, у колико је за то потребна и прев. дозвола, на прев. месту испословати, да се 10. тачка овога основнога писма од 1. августа 1842. године тако допуни односно измени, да се другатрећина камата основне главнице од 2,000.000 круна употреби на издржавање уз прав. срп. богословско училиште у Карловцима

СИОН В р . 23.

подигнутога семинара (интерната) и односно семинарских наставника и питомаца. Исто се тако не могу у првашњем облику одржати у крепости ни одредбе 11. тачке осиовнога писма, а то су ове: „Сит јих!а (и ова је тачка наведена на латинском језику, а у српском преводу гласи: „Како је на привилегијама илирскога народа и деклараторијалном отпису њихову источно-православни епископат арадски основан за илирско-српски народ, то ће арадски епископ, кадгод буде од реченог народа и вероисповести, свагда побирати из ове Фундације трећину интереса од оног првог милијуна у износу од 20.000 Фор. конт. вр.; ако пак гореречена својства не буде имао, не може уживати доброчинство ове закладе, већ ће се ови интеримални приходи уложити, а њихов интерес ће сваке године митрополит и асистенти по смислу упуства, које ћу и у овом погледу дати митронолиту, нодељивати на дотацију пароха арадске дијецезе из племена српског и православне вероисповести". Овом на супрот стоји она иста чињеница наиме та, да по садањем законитом стању арадска православна еиархија (епископија) не спада к прав, српској митрополији карловачкој и да арадски правослани (румунски) епископ није подређен карловачком прав. митрополиту-патријарху, услед тога пак код ове закладе арадски прав. епископ више не може доћи у обзир ; већ како је у обзиру на онај део јурисдикцијоналног територија негдање (пре 1864/5. односно 1868. постојале) арадске прав. епархије, који је са прав. српским црквеним опћинама у Араду, Арад-Гају, Печки, Торњи, Батањи, Нађлаку и Ход мезе вашархељу спојен са суседном нравославном српском епархијом темишварском , прав. сриски еиископ темишварски надлежан енископ, односно како је услед зак. чланка IX: 1868. арадска прав. епархија дошла под прав. румунску митрополију, а православни Срби ове епархије подређени под јурисдикцију прав. српског епархијског епископа темишварскога — то би — услед тога данас, у смислу основнога писма од 1842. године, управо прав. српски епископ темишварски