Srpski sion

сиоа

Б р . 23,

Велики Варадин: Попунидбена окружна заиоведништва Бр. 29., 33., 37., 39., 46. и 101. Темишвар: Поцунидбена окружна зановедииштва Бр. 43. и 61. Сибињ: 12. кор. Сарајево: 13. и 15. кор., затим војно зановедништво у Задру. в) српске цркве: Будимиешта: 2., 3. и 4. кор. Карловац: 7. и 13. кор. Сарајево: 15. кор. и војно заповедништво У Задру. Хилендарски крст и Кара-Ђорђе Петровић. д. Р. Од свију српских калуђера, Хилендарци су познати као највећи и најчешћи нросјаци по нашим крајевима. Није било времена — бар у ХУП. и ХУШ. веку, а и доцније, да није по један брат, обично игуман ил нроигуман просио по српским крајевима. Они су лепе — што би рекли Србијанци — паре покупили, те негато послали у Хилепдар, а већи део за себе задржавали. Од многих доказа за ово, навешћемо само ово. Архимандрит хилендарски Герасим, бавио се око 1740. више година по нашим крајевима, купећи милостињу за Хилендар. У своме гшсму из Карловаца 12. Септ. 1744. што га је писао епископу будимском Василију Димитријевићу, рече : „ Међу тим на исти начин, како из писма сингела Павла В. П. увједомити се хошчете, јављам поради да речем брата нашего нроигумена Атанасиа Хилендарскаго, како разумјех да ће тамо у Беч ити, невјем какав вјетар гонити, а ничто друго точију мон. новце у бездјелство трошити, и хвали се да тамо кое у њеких господара мимо пут кое у Будиму и кое где в епархии В. II. хоће и милостињу искати на мопастир, за то добро ћете учинити В. II. ако га от такога намјерениа васпетите, за что и досад что је гдје просио, ние у монастир отслао, но и сам се чудим камо дјева и куда трошит, а пе само что оно трошит что испросит, но и па зајам от многих ноу-

зимао, нак исплатитп не хоће за что знам да баш никакова дјела у Бечу неима, само да му пут ноге видит а оно аоваца что има да потрошит —" (Рукопис). Тако је 1804. послан од братсгва хилендарског проигуман Григорије Димптријевић у прошњу, те да би могао што вшне скунити, понео је са собом један сребрн крст, за ког је наравно говорпо, како је он чудотворан, што су обпчно ломенути просјаци-калуђери говорили свету, и сваки од њих по једну чудотворну старину са собом носио. Сећамо се, да је и у не давно доба један хилендарац — Србин — ишао по Србији, те продавао нероткињама по скупе паре грожђе са гроба св. Саве, ког је он на оке куповао на Ципру и другим грчким острвима, и тим начином лепе паре стекао. Како је изгледао поменути крст, што га је проигуман Григорије са собом у прошњу понео, и шга је даље бпло с њиме, види се из следећег његовог савременог описа, реверса и извештаја. I. 0 пис а н и е креста из мон. Хилендара проигуменом тогож монастира Григорием Димитријевлћем в Сербију принешенаго убо, обаче чрезвичајним случаем изобрјетенаго: Крест древјан, 10 цоли дугачак и цол широк, прека част креста 6 цоли, сребром окован, и с лица позлашчен; в средиње коего находитсја мали крестић сребром окован и нозлашчен, в немже находитсја частица честнаго древа. На сем крестје находитсја 4 велика камена от коих 2 жута а 2 црвенкаста, и кромје сих 5 менших каменеј, от коих 1 плаветан а 4 рубин Фарбе, вси прости, и кромје того находјатсја 32 зрна ситнаго бисера. В наличии того креста извајан Христос Спаситељ на

1С

крестЈе висЈашч с надписом ^ с четирми изображенијами ангелими на четирех краЈ *ех тогоже креста у сребру извајаними. Тојже крест находитсја во Футроље сребреној, внутр и вњеуду ноздашчено.ј, на коеЈ* Фугроље с јединија вњешнија страни изрезан крест с надписом в горњеј страње I. II. В. I. (Исус Назареон Василевс Јудеом) со изображепием сонца с јединија и месеца