Srpski sion

Отр. 18.

ОРПСКИ СИОН

вр 1.

совјетование держати хотјел би, тако никоим образом јему то невозбрањаетсја; еамо имат Митрополит предварителње предмјет собранија в обшче нашему цес. комисару донести, и от него на то дозволение нросити. Во таковом случају неимат Наш цес. комисар к Синоду иначе нриходити и с содержанием своего карактира и достоинства присутствовати, ашче не би он к тому нарочно от неунитскаго вјашчаго клера умолен бил, и в предметје јавление благопријати разсудил. 5 Десјашо: Неимат Синод прежде разитисја, дондеже он на то чрез Иаш отпуститисја имушчи декрет нарочни указ неполучит, обаче уповаем Ми, да трајание Синода без основаниа не продужитисја, но с шчателним попечением того возможное облегчение, произведение и скорјејшее окончание ниње поспјешитисја будет, И јакоже Ми милостивјејшее повјерение на благоговјенства ваша возлагаем, јако ви с должноју Нам вјерностију и покорностију сему Нашему обшчеполезному намјеренију доброволно сообразоватисја, и инструкцију сију Нашу точњејше исполњати будете; тако Ми прјамо того ваша благоговјенства в будушче Нашим милостивјејшим зашчишчением, и Нашими при податисја имушчих случаех дјејствително заввидјетелствоватисја хотјашчими земле матерними милостми и благодатми. и особно милостивјејше обнадеждиваем. На том окончаетсја Наша милостивјејша воља и мњение. И Ми остајем при том с цесаро-краљевскими и архидукалними милостми вам благонаклонени. Дано в градје Нашем Виење 4. дне, мес. Септемвриа 1776., царства же Наших тридесјат шестаго љета. Марија Терезија с. р. Франц граФ от Колер с, р. На повељение Свјашчењејшаго ц. к. величества соботвеное Франц Георгиј благородни от Кбс с. р.

• На ово је Синод приметио: Оваквих ће предметов доста бити; како децивија на 4. брак, дисципина монастира и проч.

П и е м о патријарха Самуила Маширевића председнику кр. угареког министарства грофу Јулију Андрашију. Приопштво д. Р. Наскоро по повратку угарског устава и именовању гроФа Јулија Андрашија за председника кр. угарског минисгарства, упу тио је тадашњи српоки патријарх Самуило Маширевић на њега следеће зеачајно писмо, које је поучно и за данашње државнике Угарске. Његовом високородију Господину ГроФу Јулију Анлрашију Мипистру-предсједпику, „Патриотички труди и напори, кое је по најновијим превишњим Рјешенијама Његово ц. кр. апостолско величество премилостиво уважило, успјеше, да је земљи устав повраћен и да је уређење наших одношаја постављеној на основу стечевина од године 1848., влади посредовањем превишње наименованог Министериума повјерено. После толико преиратом изазвани не воља и толики промена у Сиотеми и у влади, што су сталност, тај нуждни животни услов сваког развијања из темеља потресли, сматраће сваки патриота новоприобрјетеније као котву, која ће државни брод од волновања и потреса чуватм и хранити. Та висока цјел треба да сваког натриоту приволе, да своју радњу јавном благу посвети те је и мене побудила, да ваше високородије увјерим, да ја, уздајући се у правдољубије високе владе изравнање свестрани интереса, задовољење свију праведни зактевања очекуем и да се поуздано надам, да ће напрегнутим и сједињеним силама за руком поћи, све задовољити и цветање и напредовање отечества осигурати. Ако се тегобе прелазног периода савладати, многоврстна зла уклонити и државне наше ствари у духу времена, сходно Фактичним околностима но зактевлма културне државе устроити имају; то је за то обште садјеловање нуждно. А судјеловање, ако ће бити истинито и одано, предноставља обшту цјел, која се само у равном праву за све или поне у уважењу свију ираведних зактевања тражити и наћи може.