Srpski sion

Отр. 26.

СРПСКИ сион

Вр 1.

чао данас, слишатељи Влагочестиви, ако би вам јошче ивјасњавао чудеса, која је велики Свјатитељ наги учинио: но из показаних дјел и чудес довољно можете видити, колико је Вог избрао Свјатитеља овога, и на колику га је славу подигао. 0 возљубљени мо И ј какви би ми дакле неблагодарни били пред Господем Богом људи, и како би се ми бестидни пред другима народима показали, када би ми ову свећу, коју је Бог у роду нашему зажегао, да нас просвјети, када би, велим, ми њу под кревет метнули и зрак њен нашим небрежением помрачити тражили? Како се не би ми бојали, да Свјатитељ наш, кои се за нас толико трудио, милост своју нам не отрече, када би ми не само труде његове презирали, и његову свјетлост царскога рода и свјатиње уничтожавали, но и чрез љезост и небрежение наше у заборав и забачење довели? Ја сам пређе вас молио, слишатели благочестиви, да бисте обратили очи ваше на друге народе, и видели, како оии Патроне свое славе, и како се с њима диче, да бисте и ви достохвални примјер от њих узели, и нима по возможности вашеј подражавали. Биваемо на всјаки год Стефана краља Мађарскога торжество, кое се пред очима вашима производи, мора такожде сваке године у сердцу нашем возбуждение произвести, да и ми не мање свјатитељем нашим и натроном нашего народа, нам на похвалу и утјеху даним, дичимо се. Битће време, кад ћу вам и то јавити, снрјеч како православни Росијани свјатитеља своего књаза Александра Невскаго и Владимира торжаствују, да би и вами в подражателни примјер служити могло трудити се,во јеже торжество Свјатитеља нашего тјем отмјењее увеличати што год свјатому нашему на чест, славу и велељепие учинимо, то ће се све нама на дику, чест и почитание обратити: ибо нашего рада књаза, нашего рода свјатитеља, и и нашего рода перваго Архиепископа славимо. Не ће бити излишно овде во кратцје то Росијанов торжество опоменути." Пошго је то учинио, завршио је па-

рох Георгије своју проповед овим речима: „Примите убо образ ови просвјашчени народа, н подражајте им по возможности вашеј: Воздвигните трубе и псалтире! Воздвигните сербска оружја и војнике! Прострите гласи звук и гром топова! да грми земља, да чују воздуси и веселе се небеса; Серблива бо Сербли славе, Сербскога колена књазу чест Сербли отдају: Веселте ое мало и велико слављећи нашега Патрона! да јего молитвами сподобим се насљедници и царствија Во жија бити." Издавалац речене проповеди, који се није именовао, ставио је ово: „Примјечаније. Музика турска с компаниом Серб' ски Граждана пред церквом овај дан парадирајушчих, стрјељање пушака, а особито из топова необикновено дани, тако називаеми лауф фајер, овима свјашченика речма, не само што су соосвјетствовали; но и особливо духа воздвижение у свима присуствујушчим произвела су." Из овога се дакле види, да је већ 1806, године — а биће и пре — у Араду најсвечанпје прослављен св. Сава 14 Јануара. А да л би се и њему тада тако прослављао, и у Пешти овамо од 1838., да није у то време живео у њимг* народни добротвор Сава Текелија ; то је питање, на које се скоро с извесношћу може одговорити: да не би! Угледајућ се на Пешту, после 1842. т. ј. од смрти Текелине, мало по мало почео се 14. Јануар да се свечано прославља, а од 1860. постао је 14. Јануар прави народно-школски празник, који се и по најмањим српским општинама најсвечаније прославља, изузимајући српски сион Карловце, — у којими су тог дана све српске радње отворене, као и у остале дане, и где у цркви не дођу више од 2—3 отменија грађана, а да и не спомињемо г. г. професоре српске гимназије, који и тога дана осим 2—3 не дођу ни у цркву, нити на гимназијску прославу. Па да нама не треба Бахова строгост! Не би згорег било, да нам се бар из главнијих места достави, кад је код њих