Srpski sion

С тр . 246. СРПСКИ СИОН В р . 9.

тверждение Привилегии на конец бвти Могло би; јављаетсе нуждно бити, да биша их кр. величество о содержании нривилегијском, и сврху того носјашчихсја препананиах точно н. шпедифице информиралисе. В помјанутих Нривилегиах духовним и мирским расцианом доказуетсе: 1. Да они в своем греческом закону и по старом календару безприпјатно оставјатеја. При коем никоја ина спона неиздаетсе, развје, да в Столном Белграду, Будиму, Пешчк, Јегри и в црочих мажарских варошах и вармећах, гдје расциане помјешателње чежду прочими граждани, и бивателми живут, магистрати тјехже мјест, и комитатов мажарских, такожде под их јурисдикцију жителствујушчих, сљедоватељње стојашчим расционом до ниње нед^нустили, ни иовладили, в нонрание благочестија Прннцина господствујушчаго, и с соблазнију народскоју в праздники католическија по новои календару припадајушчија на јавних торжишчах, пољах и виноградех работати; но к тому в их домјех расциани такожде в католическија празднаки их дјеланиа, кромје лупања чинити јесу смјели и могли; јакоже и чрез Хунгарвју лутерани и калвини, котори по сих правом не вс.ја нраздники католиков держати дужни јесу, за почест благочестија Принцииа господствујуш* чаго, и за отвратити соблазн, всјаколикија католическија праздники поне на публики праздновати долженствујут. Гдје обаче расциани сами, и с католикама непомјешано живут, да допуститсе им сво.ја прчздники само ио старому календару держати, но притом такожде долженствујут они вјашчија праздники, јакоже сут: Рождества Христова, Воскресенија, Оошествија св. Духа и Тјела Христова по новому календару с католиками праздновати. 2. По привилегиам народ расциа^ски јединаго Митрополига да избирает, тојже Еаискоии посвјашчает, церкви посјешчает, и гдје от потреби, новија здати может, обаче то в љ. 1727. и 1734. на толико изјато учинилосе, да при избрании Митрополита и ириполнении вакант-еиископатов 3 лица их кр. величеству нредставетсе. Митрополит такожде дјествително ири руках сушчија греческија церкви собственоју властију обновљати, обаче никаковија ноЕпја без прежде полученаго доиушчениа зцати давати да может. В предузетисе имушчеј визитации церквеј долженствоваше тако Митро-

полит, како и Епискоии у свјетских надлежателствах свакв иут приглашават, 3. Расциански клер в греческом закону от десетка, порцие и квартира изјат да бивае1\ М сверху .јего нитко ин, развје их ћр. вели^ествб точију власт да имат, Митронолит же на проти« того јему поДаНиј клер иодобају1н1е наказовати, При сем обрјеАосб СЛ.едујушче номенути^ Да ни католически ктер инаго коего ичјатиа јеже к Десетку, данку, П кбаргиру неуживает, развје на груптах парохиалних; сиј же свјашченици грическаго закона на против того ВикакоВих грунтов парохијалних етаЦовитих неимут, сут же в једином таковом чисље, да ни једно тако маЛо селце находитее, гдје не би најмевШе их два било, откуду легко из того разсудити, колико такожде данку, и прочим теготам публичним чрез једин таково неизтјагнуто и за тие отходит. В првих что Епископи без числа, и но их произволенију постављајут, јегоже они хошчут. Належаше к суду грвгечскаго или расцианскап^Духовенства, тако јест чрез 12. Авг. 1734. вн .утр д&ни конференционални Цротокол предложено, и от Јего иногда Цес. и кр. величества резолвирато, такожде и Митрополиту интимирато, да привилегии клера греческаго закона сего в винах церковнах и духовних Архиеиискону во правду подлагајут, обаче к тому в винах гражданских пачеже криминалних сотворену бившу, прежде из сана низверженију, уже поменути клер от суда свјетскаго неизеаљут. 4 Расциански народ под управигелством и наредбоју своего собственаго магистрата да останет, и своја свободи уживает, когорое ни* когда в дјело неироизишло и неможет ни толико довестисе, занеже он (народ) никакову собсгвену земљу и отјелену неимат, но по милости Мажареј стојат такожде Расцаани подобно прочим жителем под властним мјеста магистратом, јест же паки познато, под ким в темишварском и славонском корони мажарској неинкорпориратих дишчтриктах бивајушчи Расциани до днешнаго дне стојат; и весма ни јединаго сљеда јест, да би когда род расциански собствени магистрат во Хунгарии имјел бил. 5. Јегда кголибо Расцианов без чад и сродников измрет, јего цјелое имјение Арх. и Митрополиту на страну да падет, равно, јегда Архиепискои или Ецископ умирает, тјех останки расцианскому Архиепискоиату ирипадајут.