Srpski sion

с?

тлт Т •лСКИ Си

Год. XV

т~

о

Број 15

званичлн лист православног српског архијерејског синода митрополије карловачке за ду10вне, црквене и јерархијске ствари.

У Ср. Карловцима у недељу 31. јулвја 1905.

ЗВАНИЧНО. Његово Високопреосвештенство Господин Епископ Бачки Митрофан ШевиЛ благоизволео је јерођакова манастира Ковиља ЈХаврентија Лесковца чино и правилно руконоложити у свето-арханђелском храму у манастиру Ковиљу дана 13. (26.) јула 1905. за јеромонаха-презвитера.

НЕЗВАНИЧНО. Преставка кр. Леополду II. и угареком еабору 1790. Д. Р. У „ Одломци о грофу Ђсфђу БранковиЛу и Арсенију ЦрнојевиКу иашријарху". написао Иларион Руварац, Веоград 1896., рекло се на стр. 125. где се нашао спис, што ћемо га овде у целости да наведемо. Иларион није био на чнсто, ко га је саставио, а што није био у стању да каже позитивно, да га је написао сенатор пештански Јован Мушкатировић, као што је држао, узрок је то, што Мушкатировић није био посланик на народном сабору 1790.

Истина, Мушкатировић није био посланик 1790. ал се из писма земунске црквене опгатине од 11. Августа 1790., ппсатог своме посланику Јовану Максимовићу (в. бр 18. о. л. за 190$^ стр. 521.) јасно види, да се Мугакатировић за време сабора бавио у Темигпвару и састављао посланицима разне ствари. Као што смо наспоменули на поменутом месту на стр. 583., да је Мугакатировић морао саставити и „пунктове", гато би их требало поднети угарском сабору ради узакоњења српских жеља; биће, да је он саставио и преставку, која се имала поднети краљу Леополду и угарском сабору. Како је Беч знао завести већину саборску да се не обраћа угарској дијети; то нису до ње доспели ни поменути „пунктови", нити ова преставка. Исту преставку доносимо — у колико се од ње нагало — у целости ради њеног историчног значаја, односно да се види, кад се и како почело „песничким заносом" причати о историји српског народа у Угарској, који нам је занос доста невоље допринео. Сама преставка гласи: