Srpski sion

С тр . 454.

Томко ме^у Вароне краљевства овог причисљен.. 3., Што овај Банат (или та Мархионат) Зворнички, којег Вербециј част 1. !№г. 94. Зевринским назива, по праву наељедственом ко знатној овој фамилији Марнавића принадлежаше, из чег јавственејше сљедује, да је у овом веку или стољетију ХУ. краљевства Ма^арског вечпте Бароне у овој Расцијанској фамилији имало, како што данас нма у комитима Пожунским илпти у благородном племену Палфином. 4., Што о Бану овом Зевринском по обичају у закљученијам Декрета Матије краља, ни спомена нема, као да није ни сушчествовао, а који је зацело био, даје се отуд мислити, да су издатељи Декрета вољно прикрили или ти прећутали, када је извесно из посљедовавшег предреченог закона тречаственог, да исти Банат и п?д Уладиславом, којим је Вербеција ново право тречаствено сочињено, сушчествоваше, нит је јошче тад чрез Турке прож деран био. Под истим Матијем Корвином да су два предпохваљеног Деспота Георгија унука, сирјеч Вук и Јован Бранковић цветали, домашњи списатељи сказују. Од ови перви или ти Вук од Стефана (Раић пак довода да је од Гргура) Деспота ро^ен, који Бонфиниј Декр. 3 кн. 10. Лупом назива, истог краља храбри војеначалник бјаше, који је Турке у Хрватску и Крашску уљезше разбио, и зато од истог краља град Фијешкју добио. Овај исти Деспот Вук, ког Нјемцн Волфгангом назваше, који је такође, како што ће се ниже, из Дипломе под А. видити, свјашчене римске Империје кнез (Рппсерз) био, одправљао је ово војеначалника званије и под Уладиславом П. по свидјетелству Истванфија у љетам 1494 1495 и 1496. и счастљиво краљевске и краљевства непријатеље победио и прогонио. 0 Јовану Деспоту сину Гргурову (Раић Стефанову) и унуку предпохваљеног Георгија Деспота, известно је, да је исти у Сремском граду Беркасову од Мађара Берексе названом, којег дан данашњи развалине стоје, живио и основатељ восточног Манастира Крушедола био,

вр. 16.

од ког исти Манастир и Донацију под 4. Маја 1496. проистекшу има. Сваки од овз два Деспота под Уладиславом II. год. 1498 по учињеном биндериста порезу, како што је из члена 22. видно, по хиљаду коњаннка м зрао је поставити. И зар из једног овог војника поставленија. видити се може, како су они силни били у Мађарској. Враћа Вакићи мужи нације наше Расцијанске како су знатни били у краљевству овом, Ма |>арски други Ливиј Истванфиј у Историји књ. У*П. лист 65. на год. 1522. сљедујућа пигпе: „Не многи после кад је Томореј на Флигенаново место стугшо и у Бацију (Бач) дошао, Пмвле Бааић из ТрацпЈе од благородног и војничког Греческог закона порекла рођен, почим турска удрученија даље сносити не могаше, код који је у подо зрјение невјерства пао на честа Томореова писма и посланике не без краљев ског (Лудвика II ) знања, побужден, с пет браће своје, од одмјене доброте и снаге мужева, Петром, Климентом, Емануилом, Димитријом и Михаилом у Ма ^арску је дошао, побјежденим будући несравњеним великодушијем, ас великом трудностју заседам турским, које су они њему на свим готово путовима и распутијама поставили били. Њемује Лудвик град Лакк у Шимеђу (комитату Шомо^ском) положени, гди ће са својима живити, на дар дао, док не би боља дати могао. и они потом у свим војнама храбри и вјерни за државу војевали." Истом потом Бакићу, да је краљ Лудвик добра такође због невЈ *ерности осу^еног Хедерварија даровао, тај исти ауктор пише лист 63. 0 реченом Павлу Бакићу исти славни ауктор лист 79. пише, да је у догодившејсе љ. 1526. битки Мохачкој заједно с њим и Радић Божић тако^е тракијанин био, које као преизјашчни Тријерарх на Дунавској флоти началствовао, и којих совјете камо срећа да су били сљедовали; на листу 100. а на год. 1529. под Фердинандом I. при обсади Бечкој сљедујући пише: „Кромје Спаниолаца и други који су се рачително ко зашчишченију

СРИСКИ СИОН