Srpski sion

ОРНСКИ сиов

С тр. 503.

Од какових би пак благотворних посљедида била овакова уредба по опћу корист, ио мир, љубав и слогу, по хармонију између оба учитељства — очито је. Овако стилизован параграф имао би се унети и у школску уредбу за сри, нар. основне школе, чиме би свештенство дошло до свог канонског нрава учења и своје малене и младе духовне пастве, а учитељство би било стављено у исти ноложај према науци вере, као и браћа им на комуналним школама. На завршетку наиомињемо, да учење наше св. цркве захтева и то, да се за свакога световаог учитеља као сатрудбеника катихетина у настави науке вере (најзгодније на нредлог дотичнога протопрезвитера) изиште од дијецезана еиископа посебпа гшззш сапошса, коЈа би се у случају доказане недостојности имала одузети. Генерална мисија није никако сходна данашњем добу, које рађа и ио где којег учитеља а 1а Јанкулов.

П о г р е б •Ј- архимандрита Илариона Руварца 11. (24.) августа 1905. године. Муњевитом се брзином прочула широм Српства тужна вест, да је издахнуо болни архимандрит гргетешки. Није било валда ијоле образованијега Србина, који није у том часу, кад дође до њега тај глас, схватио величину губитка, народног. Знајући то, сваки се од нас тада са признањем сетио пожртвована раца и стечених заслуга овога растом мала, али духом велика српска калуђера, који је животом знао своме калуђерству смисла дати, и који се умео отрести сваких обзира свегских, те се управо јуначки и неустрашиво борити за истину. Није могуће било да сваки пошговач ода почаст умрломе учењаку нашем присуствовањем својим на погребу, али се зато ипак на дан погреба његова скупила са разних страна где Срби живе импозантна множина људи, која је тим импозантнија била, што њу добрим делом сачињаваху српски великодостојници и представници највећих и најзнатнијих културних институција наших. Међу онима, што дођоше да свесно и са осећајем некога дуга према великом покојнику

даду изражаја свом пијетету^ била је и Његова Светост патријарх Георгије са нреосвећеном господом епископима пакрачким Мироном и будимским Лукијапом. Српску цркву у Србији заступао је г. Кирил, умировљени ректор богословије св. Саве из Београда, а преосв. господина митрополита дабро-босанскога Николаја заступао је његов изасланик протојереј г. Дамигрије Јанковић конзисторијални саветник из Сарајева. Високопреосвећеног Г. епискона темишварског др. Георгија, заступао је игуман ман. Св. Ђурђа г. Сгеван Николић, који је у.јецно заетупао и архимандрата бездинског Исака Дошена. Високопреосвећеног г. енископа бачког Митрофана, застуаали су г. г. дворски ђа::они Георгије Николић и Никанор Чобановић ; Александар Јорговић школски надзорник и Влада Јанкулов епархијски бележник, Монашко наше свештенство листом је го тово похрлило, да ода последњу почаст архимандриту гргетешкоме, а многобројно беше заступљено и мирско свештенство. Између осталих били су присутни из Карловаца нротопрезвитери г. г. Јован Јеремић, Василије Кснсгантиновић и Иван Маширевић, протопрезвитер Василије Николајевић из Ирига и Урош Ђурић из Винковаца; професор и катихета новосадске гимназије Михајло Миловановић; пароси: Михајло Медаковић члан М. Ц. Савета из Јасе новца, Максим Живковић из Нови Карловаца, Илија Бетеслијин из Темишвара, Ђорђе Велић и Вељко Миросављевић из Новог Сада, Васа Латинкић из Јаска, др. Јова Радивојшев из Нироша, 1ука Мишић из Ирига, Јова Латинкић из Иавловаца, Никола Недељковић из Шимуноваца, Димитрије Сганисављевић из Војке, Дамјан Прерадовић из Голубинаца, Радослав Марковић из Инђије, Никола Арсзновић из Госпођинаца, који је заступао пркв. онштину. Бранко Иванић из Врдника., Влајко Сганисављевић из Вуковара, Вељко Радованчев мз Црепаје, Душан Радуловић из Панчева, Сима Араницки из Сг. Назове, Драгоје Драгојевић из Крушедола и други Заступали су: Српску краљевску Академију у Београду г. г. др. Јован Туроман професор Велике Школе у миру и Јован Н. Томић, библиотекар Народне Библијотеке у Београду; Српски Универзитет у Београду г. др. Станоје