Srpski sion

Б р . 17.

СРПСКИ СИОН

С тр . 509.

За 1869. I. књизи I. II. и Ш. и IV. писко ефимериа Викентија Ракића, архиепископу Сгефану Сгратимировићу; писмо I. П. и Ш. Сгевана Ризнића, истом архиепископу; писмо I. П. Ш. и IV. ф. м. л. Петра пл. Дуке истом архиеоископу. За 1869. П. књизи: I. II. Ш. IV. "V*. и VI. писмо ковиљског архимандрита Јов л на Рајића, бездинском архимандриту Максиму Секулићу; упутство владином комесару Христофору Игнатцу пл. од Гариана и Рала за први српски изборни сабор у ман. Крушедолу 7. (18.) Јануара 1708.; препис заповести што ју је високославни дворски воени савет издао комендантиаа у Осеку, по којој се исти морају старати да упуте у Карловде посланике на предстојећи народни сабор и избор митрополита; првн изборни сабор, у ман. Крушедолу 7. (18.) Јануара 1708.; списак драгодености патријарха Арсенија Чарнојевића, преданих новоизабраном митрополиту Исавји Диаковићу; Извештај доврског военог саветника Христофора пл. од Гариана и Рала, сталног дворског посланика илиричког народа, о предузетом избору митрополита Исаије Диаковића 1708.; заклетва митрополита Софрониа Подгоричанина; Калиник патријарх ипекски митронолиту Софронију Подгоричанину ; животогшс Мзтрополита Мојсија Петровића и Викентија Јовановића; мемориал саборни којије дат од христиана на сабору 10. Маја 1713. у Карловци. За 1870.: синђелија митрополита дабарског кир Мојсеја; заклетва архиепископа Исаије Аатоковића; пункти чтоб иаушчи бити Архиепископ и вси православни епископи неотложно содержавали (1748.); карловачка општина поклања ман. В. Ремети неку бару; окружница митр. Павла Ненадовића од 27. Јануара 1757. о исповести; каноничаа расарава арх. и митр. Сгевана Стратимировића о жењахшчихсја по произведени свајшченицјех." Како је „Беседа" с 21. бројем престала излазити, није ова расправа довршена, шго ћемо ми учанити. Иларион је све ове старине обелоданио у „Беседи", без да је рекао или да .је речено да их је он обелоданио, а у истини он их је обелоданио. XXXI. „ Стари заииси и натписи У „Старим записима и натписима" гато их

је г. Љуба Стојановић издао, дао му је Иларион 213 записа. Осим тога је давао Иларион многима и мног::ма разне старине — иа и нама — да их издамо. А не мање, многима је многима одговарао °а разна питања, и упјћивао, где ће што-шта наћи, што им треба. Што је л ве остало иза њега у рукопису, за сад се још не зна. Оно, што је нама предао за живота, шо ће се све изнети на јавност у евоје време као његови састави. * У погледу Иларионове библијотеке имамо за зада ово рећи. Иларион је оставио иза себе такву библијотеку, какву ретко ко да има у Српству. Оа је целог свога века од себе откидао, те трошио на библијотеку. Како је већи део своје библијотеке он набавио пре него што је дошао у манастир (1874.) за настојатеља; то је могао с њоме по својој вољи расположити. Ну, он то није учинио. А није учинио с тога, што је он био у пуном смислу речи калуђер, те држећи да калуђер не може имати ништа свога; није хтео да учини расположај ни са библијотеком. Он је у црви мах мислио, да је остави манастиру, те да се споји са манастирском, коју је такође знатно умножио са знатним делима. Ну, кад смо му рекли, да то не би добро било, пошто ба се и његова библијотека развукла, као шго су се развукле по манастирима и других настојатеља библијотеке, увидео је и сам да је тај приговор уместан и основан, и на наш предлог, да би најбоље било, да је остави бо р ословији карловачкој, усвојио га је и рекао да ће у том смислу расположење учанити, ако га меродавни усвоје, Болесг пак није му допустила да то учини, те је остало при усменоЈ његовој жељи. И тако сада стоји до Његове Светости и меродавних, да се Иларионова м л еља испуни т. ј. да његова богата и стручна библијотека припадне карловачкој богословији. Познавајући Његову Светост не само као великог поштоваоца Иларионовог, него и као ве-