Srpski sion

СРПСКИ

С тр . 511.

вало је њих 48, те је избором попуњено свих 40 нитомачких места, и то са питомцима из I разреда 13 из П 7 из Ш 9 из IV 4 из V 4 из VI 2 из УШ 1. Скупгатина је узела у претрее предлог Патроната о измени неких §§-а у правилима Конвикта и ове измене једногласно донела, те ће их на надлежно одобрење поднети Његовој Светости митрополиту патријарху, као врховном патрону Конвикта. За вођење непосредног надзора о раду и економији у Конвикту изабрани су, поред председника протопрезвитера Јеремића, чланови Патроната пароеи : Радоелав Марковић и Димитрије Дамјановић. Правила за питомце Конвикта (кућевни ред) скупштина је донела по нацрту, који је. на молбу бившег Патроната, израдио ректор Богословског Училишта г. Јован Вучковић, те је овом заниснички изразила и захвалност на уложеном у тај носао труду. Донесен је закључак о прорачуну око издржавања Конвикта, и закључак о инвеетицијама, које се у Конвикту још имају спровести. Досад уписаничланови Конвиктајесу: протопрезвитер ставроФор и ректор Богословског Училишта Јован ВучковиЛ, окр. протопрезвитер Карловачки Јован Јере.ииЛ. окр. протопрезвитер Михаило СтакиЛ из Коренице, пароси Радослав Маркови% из Мнђије, Светозар Дујаиовић из Бешке, Све тозар ВуковиЛ из Чортановаца, Симеон Араницки из Ст. Пазове, Милан ЛоиадаЛ из Војке, Никола ПоиовнЛ из Попинаца, Михајло Николиш из Сјеничака, Михајло Шумоња из Залужнице, Стијан СавиЛ из Бјелопоља, Ћура КосановиЛ из Дебелог Брда, Светозар ВукелиЛ из Тржића, Симо Рашета из Долњег Лапца, Никола МилиИ из Стјепана, Јован Б. МилиЛ из Шумберка (Барања), Милан ЛучиЛ из Сусека, Манојло Оклои џија ил Врела, Манојло Радошевип из Буђано ваца, Стеван ВелендериЛ из Белог Брда, Димитрије ДамјановиА из Угриноваца, Ђорђе Гњатић из Сланкамена, еинђел Валеријан ПрибичевиЛ проФесор Богословског Училишта у Карловцима, протопрезвитер Нван МаширевиЛ катихета гимназије Карловачке. Свега 25. Свештеничком Конвикту учинили су засада прилог свој : високопреосвештена гоепода епискони: Гаврило ЗмејановиЛ 100 К, Лукијан Богдановић 200 К., Митрофан ШевиЛ 100 К., и Др. Георгије ЛетиЛ 50 К., Благоупокојени архимандрит

Ћларион Руварац за манастир Гргетег 100 К. и г. игуман Сергије ПопиА за манастир Врдник 50 К. Гђа Добрила удова БудисављевиЛ, у спомен покојногјој суируга пароха — БудисављевићаВО К. * И тако је евештРнички Конвикат, без великог шума и рекламе, а хвала Богу и добротворима његовим, отпочео свој живот и рад. Ко уме да се добром делу радује, радоваће се и оснивању Свештеничког Конвикта, јер је то ваистину добро дело. Ко схваћа задатак његов и коме је стало до тога да извршен буде, тај ће га помоћи ; ко може морално, а ко може и морално и материјално. Дужност је то сваког Србина, који се Српством и родољубљем хвали и поноси. Јер, што Свештенички Конвикат буде добра учинио, учиниће га целом српском народу. Нека је срећан почетак Свештеничком Конвикту. Нека је слава и хвала свима, који су тај почетак омогућили. А од управе Свештеничког Конвикта тражимо и очекујемо, да све учини што је учинити дужна и што учинити може за напредак те свештеничке установе; јер у тој установи — држимо ми — заложена је и част не само те управе, него целог свештенства. Напредак Свештеничког Конвикта биће и светао образ свештенства, јер ће и испуњеним задатком те своје установе одужити један дуг својој цркви, свом народу, и доказати, да у свештенству нашем има животне и радне снаге на културном и на просветном пољу. Браћо свештеници ! Аманет вам Свештенички Конвикат, расадник здраве српске школске младежи, у вери васпитане, у српском поносу одушевљене, у науци напредне, у вољи образоване, у дужности тачне и издржљиве .... Аманет нека је такав расадник сваком брату Србину, свакој сестри Српкињи.

Извештај о седнпци срп. прав. митрополптско-црквеног савета, држаној у Карловцима 12. (25.) и 13- (26.) августа 1905. године под председништвом Његове Светости преузвишенога госцодина Георгија, патријарха српскога. Присутна су била господа чланови МЦСавета: нреосв. г. епискоц будимски Дукијан Богдановић;