Srpski sion

ОРГШКИ

О тр . 577

странка била у власти, слушао речи свога друга Илариона, који му је не једном предрекао, нашто ће пзићгг и како ће се и како се иора свршпти онаква радња и либерала и радикала; било би код нас много што — шта друкчије. А сад је доцкан! Сад може и г. ГГолит а п сви истински пријатељи наше цркве и внрода колико хоће јадиковати, п впше ништа. А од јадиковања није номоћи пи цркви ни народу! Бзима може помоћи једино паметан рад, а тога не може бити поред данашње наше поцепаности и жалоспих прилпка наших. Прво би се морзле код аас распаљене страсти стишати, и тек тада приступитп гшметном раду. Свечано отвараве универзитега. 2. (15.) Октоотвораће се свечано — по одређеном расгтореду српски Универвитет у Београду. 0 пстом су отварању једнп извештени, а другп позвани, а у првом реду позвани су на његово отварање сви европски универзитети. Како београдске новпне јављају, до 25. о. м. није се ни један универзитет одазвао позиву, нити је јавио да ће на његово отварање кога изаслати, иего су већином писмено поздравили његово отварање. Лепо је од ректората српског Универзитета, што је позвао све европске уииверзптете на отварање његово, ал је за осуду, што није позвао и најстарије овостране просветне српске заводе, који имају неоцењенпх заслуга. за српство и српску науку, а то су карловачка гимназија и богословија. Истина, ректорат се извињава због ограниченог седигата у дворани универзитетској; ал ако и за кога, а оно се за њихове преставнике требало постарати за место. Отварању се српског Универзитета мора еваки Србин обрадовати, па му се и ми радујемо и желимо, да се бар у њему достојпо негује наука, а уз њу и љубав својој цркви и народу, што до сада на досадашњој великој школи, а особито ово постедње време, није неговано. Ако ико, српски Универзитет треба да послужи као пример, како треба евоју цркву и свој народ љубити, а у то име кличемо: сретно отварање срнског Универзитета! Промена уредништва. Избором новог мптрополита у Србији, наступко је нов правац — курс у „отачаственој цркви". Што се све до скора веровало и држало за не могуће, то је наступило. Г. прота Алекса Или% досадашњи многогодишњи уредник и издавалац „Хришћанског весника",

изабрат је једногласно на предлог св. архпјерејског сабора од главног одбора свештеничког удружења за уредника „ Весника сриске цркве", листа свештеничког удружења, и то уз услов, да обустави даље излажење свога листа. Ако ће овај избор послужити за стпшавање досадашње раепре између јерархпје н једног дела свештенства — на челу с протом Атексом —. и наступе у отачаственој цркви са свии друга времена; ми се тој промени од срца радујемо и поздракљамо је са жељом, да та промена и избор у истини буде од корисги и лркви и свештенсгву. Уредник: Димитрије Руварац, нротојереј. Богословеко кљижевно друштв* „Слога", врло учтиво уиољава све оне, гоји до данашњег дана нпсу подмирили свој рачун за ирпмљене књажице „Уекрс Господа Исуса Христа", иека га изволе у најкраћем року нодмирити. У Ср. Карловцима 24. септ. 1905. год. У п р а в а.

Књижевне веети, Изашла је из штампе — управо довршена је „Асаасија " роман из живота старих Јелина. Написао Роберт Хамерлинг. Превео Јован ГрчиЛ, Све три свеске стају само 3 Кр. и могу се добити или код самог писца, или у књижари Браће Поповића у Н. Саду. I Ј Поелате књиге на приказ. „0 раскошу (моди) и осталим штетним оби • чаима и навикама нашима. — Предавао у Дарувару 17. Маја 1905. на осмом конгресу српскпх земљораднпчкпх задруга Радослав МарковиК, иарох инђијски". — Загреб 8° 37. Пена 10 фплира. Предавање ово г. Марковићево, сваки свестан Србин мора одобрити и рећи му евала ! Све је онако, као што је г. Марковић у своме предавању рекао, и оно што је он рекао, речено је до сада толико и толико пути и ако не еве на једном месту. И као што је на жалост по српском обичају све оно, што је у том погледу речено, речено у ветар, бојимо се и не само да се бојимо, него смо потпуно уверени, да ће и предавање г. Марковпћево, које је штампано у 15.000 примерака пролетити поред нас као оно ветар. Зло, које се уселило у наш народ, п које га сатире, и то не само код ратара и ратарских девојака и жена, него и у све слојеве нашег народа,