Srpski sion

Бр. 23.

СРПСКИ СИОН

Стр 681.

поклон сотворјат наредивгае прежде, да како Јего. Величества приход угледасе, звона звонат даже до во ступлениа в порту монастирску. Агаче Јего Величество изволет в церков внити, и во олтарје на трапези со= гледати, и свјатаја гд је хранитсја вопро гаати настојатељ откровенују главоју сатворив пред престолом метанију, да показует и всја братија благоговјејно в церкви да стојат, а не зазуресе загледајут или проторкавајут, вне монастира тигаина да се хранит, да не будет по обичају вике и виком дозиванију. На вопросе да неутркују се вси, но сам настојатељ и јегаче два от стариих и ведомост имушчих братии да отвјетствујут, и всја о церковном и закона нагаего уставе в монастирјех да извјествујут и то само на вопросе, а не випзе. О правилах церковних чин јединако да сказујут. да внеогачи катадневно о трећем часу по полуногачи на утрењу востајут и правило продолжаваетсја два часа, в праздничнија же дни о полуногачи востајут, в нарочитиа же дни и о болних чрез всју ногач с вечера молебствиа продолжајутсја. ЈЕитургиа такожде гдје капеле њест, једина токмо бивает на ден, зањеже нагаа церков на једином олтару не више, но само једну литургију совргаати повељевает. Да сваки јеромонах чредом по седмицу литургие служит, прочи же чтением и пјением саслужајут хоровом, по ликом хор певнице показовати. Ашче о здании монастиреј и церквеј нових слово и вопрос да будет, отвјетствовати : да су монастири от древних времен ондје создати, и древностију порушени били, от прежде нису се могли обнављати, ради долговременаго с виршчом (фирштом) Одескалком процеса, а како су на славно царствујушчее цесара краљевское Величество и Јего Величества Императора. Мати праведњејше процесу конец учинили, да, су монастири мало подкрепили се, обновљат их и да за такову всевисочајшу милост вјечни помен јест их Величеством в монастирјех. Ашче вопросјат: чим живут мона-

стири, отвјетствовати : оним малим десетком, что от виногради и усева на монастиреком грунту примајут по уредби царскаго. Величества и от милостиње, коју Христиани за здравие свое и оближним их за изцјеление и мртвим за спомен приносут монастиру. Ашче би вопрошали суму приходов годишних, отвјетствовати: како година доносет, тако и приходи бивајут, за то и незнато, колико когдо приходит. 0 чисље братства в монастирје обрјетајушчемуеја право сказати и предавати да их је и више било, но изумрли. Откуду имут братију в монастирје, јављати да агаче котори изволит в монагаески чин прити от мирских, тој на изкушение в монастир приходит. А притим, понеже код наше церкве устав јест, да мирски парохиални свјашченици вдови оставши во монастир отходут, тако от такових свјашчеников монастири и братство наполњајутсја. Коего чина и реда сут монаси и монастири наши, отвјетствовати: Свјатаго Василиа. Откуд книге имут, сказовати : от старине, докле су москали доносили за церковну потребу снискали су и купили и со тиме служатсја. А где сад купуете? Како потребе неимјеем јошче куповали нисмо. Ашче рекут: у Мункачу имат типорафиа, отвјетствовати : оно је за унијате устроена и ние с нагаим книгама сходна. Чим време проводјат у монастиру ? В церков на свое време трикрат хождением, дјеланием у багачах, прочитанием житија свјатих. Ашче из настојателеј и братства монастирскаго епископи постављајутсја ? Објавити да всјак код наше церкве епископ прежде должен бити јеромонах и пострижник коего нашего монастира, и тогда во епископа производитсја. Како избирајут епископа Архиепископи и митрополит? По уставу нагае церкве именует лица, из коих потом епископи писмени свој вотум дајут, и на кого вигае вотума будет. Агаче рекут: скоро ће те имати Си-