Srpski sion

С тр . 722.

СРПСКИ СИОН

Б р . 23.

ћим својим орденима, први Гвоздене круне I. степена каваљером, други орденом св. Саве и Белога Орла првога степена каваљером, а трећи Даниловим орденом првога степена, а да и не спомињемо остала одликовања и признања како од Његовога Величанства нашег Краља, тако и од осталих државних и земаљских највиших тела, и преставника војених, световних и црквених власти, па и од свију увиђавнијих синова српског народа. Мила је појава што је одбор бачко-бодрошке жупанија у својој седници од 15. (28.) новембра, поднео је Његовој Светости у име грађанства бачко-бодрошке жупаније адресу, у којој јој најсрдачније честита 50 година свештеничке службе. Карловачко пак грађанство, из признања на све оно, што је Његова Светост патријарах Георгије учинила у Карловцима, изабрало ју је у седници градског заступства од 27. новембра (5. децембра) једногласно за почасног грађанина града Карловаца, а српско грађанство приредило јој свечану прославу њене 50. годишње свештеничко-архијерејске службе. Као уредник званичног листа за црквено-автономне потребе и јерархијскоцрквене ствари, коме је власник Његова Светост патријарах Георгије, а и као лични поштовалац, сматрали смо за своју дужност, да јој овај свој поздрав приликом данашње њене 50. годишње свештеничке и архијерејске службе посветимо и завршујући га кличемо: П огиани Г ошоди скАТ-кишагс Патрјархд нашего Г (и>ргм, егшже д<)р8и свдтмтх твои<иа цсркваллк, вх лшр-к чктна, здраза, допгоджств8к>цјд, празш п(м?/ацјд гл0ј0 твоеа истннк1 ! Димитрије Руварац уредник. „Богословски Гласник" Св. 5. — Његовој Светости: СЛАВА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГЕОРГИЈУ БРАНКОВИЋУ. Подигните очи ваше, духовна децо Његова, на ово озбиљно дице, разберите на Нзему причу живота, коју је пнсадо и резало време пола столећа... Пољубите пол>упцем хришћанским ове седе власи... Приклоните главе своје под благосдов, који лебди иад вама у молитвама и љубави иола века!... Ено — митроносци цркве ваше журе се к Њему: гони их љубав синовња, зове их радост очинска, а мидошта братског јединства скупл.а их у име Христово у дому Његову, — данас, кад Његова душа разговара с прошлошћу, мисао се зауставља иа делима дугог жнвота, успомена их ожнвљује, а мирна савест доиуњује тиху армонију душевног расположења озареног свешћу о потпуној преданости вол.и Божјој, по којој освану и овај дап славе Његове... Смирени монаси оставл>ају осаму манастирску и тишину евојих ћелија, иду на поздрав и благослов свом духовном оцу и заштитнику: Он ]е њима и отац и мајка... Дигоше се свештеннци и пастири цркве твоје, народе српски, да це-