Srpski sion

1»р. 24.

СРИОКМ СМОН

<ЈТР. 717.

Његова Светост патријарах Георгије знајући, како имућнији српски родитељи који су ради да своју женску децу васпитају у српском духу у вишим заводима, те пошто не беше таког српског завода, даваху их у туђинске заводе, у којима су се маље-више одрођавала, када је оно српски родољуб Лазар Дунђерски женском друштву у Будим-Пешти „Мајци Ангелини" даровао 200.000 К. на српски женски интернат, да би исти што пре могао у живот ступити, обећала плаћати за њега стан, што и данас чини. Као круна дарежљивости Његове Светости патријарха Георгија у погледу подизања школских зграда, може се сматрати подизање о свом трошку онако дивног „Богословског семинара", у који могу сгати 100 богослова заједно са управним органима и нужним послужничким особљем. Његовим је подизањем испуњена једна прека потреба, за којом је српски овострани народ и свештенство преко 100 година жел.но изгледало и уздисало, и он ће много и много допринети томе, да ће семинаристи, будући српски свештеиици излазити из њега не само здрави телом, него и сасвим другим духом однеговани и одушевлзени за свој свети и узвишени позив, као што и друге вероисповести добијају из семинара своје свештенство. Не мала је заслуга Његове Светости српског патријарха Георгија и у томе, што је Његово Величанство наш премилостиви и љубљени владар краљ Фрања Јосиф I. благоизволео одобрити, да се један део од камате великог фонда српског родољуба С-аве Текелије може трошити на издржавање богословског семинара. А уза све то велика је заслуга Његове Светости патријарха Георгија и у томе, што је под његовим мудрим председништвом у св. Архијерејском Синоду донесено ново устројство богословије, по ком је карловачка богословија подигнута на своју данашњу висину и углед, а не мање и штатут о устројству српског православног богословског семинара у Карловцима Не можемо а да овом приликом не напоменемо и то, да је од свију досадашњих митрополита и патријараха српских, Његова Светост патријарах Георгије показала уз очување неизмењивог учења нап1е православне источне цркве, највећу либералност и то како у опхођењу са потчињенима, тако исто и у одношају између мирског и калуђерског свештенства. У приватном опхођењу и у своме двору и иначе, Његова се Светост патријарах Георгије са сваким па и са потчињенима љубазно понаша и не захтева од њих да пред њиме дршћу и да јој са страхом одлазе они, који код ње имају каква посла, као што је некад био обичај. А у погледу одношаја између мирског и калуђерског свештенства. Његова је Светост патријарах Георгије пресекла ону неправду, која је мирско свештенство вековима тиштала, а на име, да је најмлађи јеромонах при служењу старији од најстаријег мирског свештеника, а тако исто најмлађи игуман, синђел и протонђел старији од најстаријег протопрезвитера, те је у ,.Дисциплинарним правилима за православно свештенство", што их је 29. Марта 1899. Архијерејски Синод донео, изречен принцип у §. 27.: „Свештеници се разликују на старије и млађе по следећем реду од нижега на више: 1. ђакон (јерађакон, протођакон, архиђакон) 2. презвитер (јереј, јеромонах, синђел) 3. протопрезвитер (протојереј, игуман, протосинђел) 4. архимандрит." „Међу равнима по степену свештеничком или достојанству црквеном старешинство припада оном, који је пре на дотични степен рукоположен односно на дотично достојанство произведен." Овим је принципом уведен ред, те сад.сваки зна своје право, и нема оних цротеривање и свађања око старешинства, као што га беше дотле. Знајући Његова Светост патријарах Георгије, од каквог је значаја пропоОРПОКИ ОИОН 1905 48