Srpski sion

СЈРПШШ

оМ6!

Сте. 21.

сами свештеници и бољари, који писмено изјавише, да ће сви одпасти од уније, ако им се сва обећања не испуне; дочим је већи део народа довикивзо: „испунили, не испунили нам обсћања, ми свакако одпадамо од уније." — И од то доба, вели се у званичним актима о томе: „све се више шири шизма", Међу тим је Двор. Рат. Савет актом својом од 24. Јуна 1744. год. 24 — известио патријарха Арсенија IV. о поступку Висарионовом те како је тога ради затворен, док се та ствар тачно не испита; уједно се патријарх упозорује, да се више не усуди шиљати калуђере у таковој мисији, која је само католичкој цркви допуштена, јер ће иначе пасти код Њеног Величанства у велику немилост, а такови посланаци његови бп ће најетрожије кажњени. — Патријарх је на то 26. Августа 25 и. г. одговорио, да он калуђера Висариона није послао у сврхе мисионар-. ске. него само ради екупљања милостиње, те му је у ту сврху и препоруку на народ дао; у осталом ни, Висарион није мисионарски рад развио, јер је проповедао ме|>у верним синовима православне црвве, а није знао, да ту има и других; што је пак бранио своју веру од уније, то сваком свегптенику дужност налаже, Најпосле патријарх са пуно достојанства. позивајући се на прпвилегије српском народу издане, тражи, да заробљеног Висариона одмах њему псшаљу, да му он суди, ако шта има за осуду, јер његово је искључиво право, да суди свештеним лицима. — Еако се ова ствар коначно свргаила незнамо, јер немамо о томе никакових података.* Унијатски бискуп барон Клајн, пао је у немилост код двора, ради ових догађаја, а нарочито због тога, што је сазвао онај народно-црквени сабор „који је истина у обичдју код Срба, али га неи Ориг. у М. П. Архиву у Карловци ех 1744. бр. 407. 45 Концепат у М. П. А. К' ех 1744. бр. 420. * 11ешти Фриђеш вели, да је Висарион ухваћен у Сибињу и ту ватворен, те поеде неколико недеља послан у Београд, а за тим у Беч, где је, посредовањем руског конвула, пуштен на слободу. „С. Оион" 1905, бр. 26. стр. 766. б.

ваља завађати и међу Румунима", ~~ те је стога морао абдицирати. 26 Тако ето Србин калуђер, мисионарским радом својим, поврати православној румунској цркви, у Ердељу, многа већ давно заблудела и изгубљена чеда њена! Рад калу^ера тога прихватио је и помагао тадањи српски патријарх Арсенијо IV., са својим народно»црквеним сабором. 17. децембра 1743. год. 27 нише патријарх у Брашов, протопопу и свем народу ердељском, да изаберу и пошљу своје посланике на народно-црквени сабор српски у Карловце, и да ови донесу тужбе на насиља, која им се чине. Уз позив тај, послао им је и декрет царичин на грофа Траунија, губербатора ердељског, да их пусти на сабор. И збиља дође на сабор један духовни посланик из Брашова. Али оба комесара, барон Енглесхофен и гроф Патачић, протестоваху против његова учествовања; но сабор их извести. да је православна црква у Ердељу подпадала под римвичко владичанство, али како је ово, у последњем рату, потпало под Турску, то је православна црква у Ердељу, по старом обичају, потпала непосредно под личну управу митрополитову, — па је по том и учествовање брашовског посланика остало ван дискусије. 28 Тако дакле народно-црквени сабор српски прими у своја недра и ердељске Румуне, да их ојача и подигне им дух у борби њиховој за православље; а српске народне депутације тражиле су, да се српске привилегије и на ердељске Румуне протегну. 29 Но власти државне, не хтеше ни чути о том, него још пред сабор народни 1748. изађе одлука Илирске Двор. Депутације, од 7. Јуна и. г. Дворском Рат. Савету, као и касније 9. Маја 1749., да се држање српског сабора не сме објавити у Ердељу, јер се привилегије, дане српском народу, никако не могу протегнути и на православне 56 КШез, — 8ушћо1ае, Уо1. II. 564. и д. 27 Конц. у М. П. А. Кар. ех 1743. бр. 339. 28 Бг. бсћчаскег, — 1Не Уегет^пп^ . . . екскурс. 89 Шс1.