Srpski sion

Б р , 5.

Сп- 131,

Рукоположени.

По замолби Његове Светости Преузвишенога Господина Георгија Бранновика, православнога Архиегшскопа Карловачкога и Митрополита и Патријарха Српскога, благоизволело је Његово Бисокопреосвештенство Госиодин Епископ Бачки Митрофан Шевић свршенога богослова Јована Николипа из Петроваца чино и правилно рукоположити у Новоме Саду у светођурђевском храму дана 4. (17.) марта 1906. за ђакона, а у светониколајевском храму дана 5. (18.) марта и. г. за презвитера, који је одређен за администратора парохије у Осеку.

Његово Високопреосвештенство Г. ЕпискоП горњо карловачки Михаило благоизволио је рукоположити дана 9. (22.) Фебруара о. г. свршеног богослова и нривременог катихету на грађанској школи у Глини Јована Раиаји%а у манастиру Гомирју за ђакона, а дана 11. (24.) Фебруара о. г. у истом манастиру за презвитера. Дана 11. (24.) Фебруара о. г. благоизволио је рукоположити свршеног богослова Радивоја Ко■ ра%а у манастиру Гомирју за ђакона, а дана 12. (25.) Фебруара о. г. за презвитера у еписк. катедралној цркви Вававеденија Пресвете Богородице у Плашком, који је одређен за админ. парохије са 1. аирилом у Мутилићу.

НЕЗВАНИЧНО.

II р и л о з и историји 0дн0шаја наших с Р умунима у XVIII том веку. Од Радослава М. Грујиба. (Продужење.) Жалосно је стање манастира румунских у то доба у овоме крају; није горе било ни у онсм делу Румунске, који је стењао под тешким јармом фанариотског режима. Румунски бољари одавно, а особито после несретног покушаја Петра Великог на Пруту, имали су довољно прилике, да се упознаду са духом фанариотске управе. И не само да су се упознали, него су и усвојили њихов систем, те га примењивали сваком згодом. Мислим, да се не да вернија и живља слика тог њиховог рада изнети, него што нам је слика дневник владике Димитријевића. Неке делове те слике већ смо изнели, а сад да је допунимо. По казивању самог игумана тисменског Никодима, који је вазда пријатељевао, па и сада је шуровао са бољарима, односно већницима, — за турско доба нису се ни бољари, ни епископ мешали ни у какав посао манастирски. Тек од како

је Аустрија овом земљом завладала, приграбише они себи не само светску, него епископску, ла и саму архиепископску власт, те су сад већ научшш од манастира грдне дохотке уживати. Вуче им се из манастира вино у бачвама, дају им се коњи, и многе друге потајне дишкреције. Калуђери се надмећу за игуманство, те обећавају бољарима коме по 100, а коме и по више гроша, да једног поставе игуманом, а другог да збаце. „И бојари за свој интерес с кривом информом сплету какву годе лаж и онога омазуле, а другога метну. И тако наши бојари зде чине, они игумне скидају, они есап узимају и за мазду поставленом игуману васа у руке предају; а црква и духовни ред код них никаква пошчена свога неимају, него гледају каковуће от них заповест примити онако и творет, неимајући свога поглавара и зашчититела духовнаго". Да» ље вели, да већ не могу више подносити насиља, која бољари манастирима чине. Терају своју марву по манастирском земљишту, те штети усеве; у своју службу узимају манастирске цигане и многе друге штете чине, а не смеју ником ни с једном речју потужити се. Доходак го-