Srpski sion

екшкм смоа

Седнице автономних власти. 8а 17. о. м. саават је у седницу арх. адм. одбор, а за 18. о. и. конзисторија. Радоона вест. У парниди румунске јерархије нротив сриске јерархије и настојатеља српских ланастира Ввздина, Месића и Св, Ђурђа. донела је кр. Курија коначно решење, по ком је дато место нриговору са српске стране против компетенцвје кр. пештанског суда да доноси решење у тој парници. Обе првостепене нресуде су укинуте, и тужитељи су осуђени на сношење судских трошкова. За овакав сретан исход у овој ствари, ком се сваки Србин обрадовати мора, има се у ирвом реду захвалити Његовој Светости и кр. земаљској владц у Вагребу, а у првом реду пресветлом бану Преузвишеном Г. грофу Теодору Иејачрвићу, који је настојао на надлежиом месту да се са угарске стране призна самосталност и надлежност судова у Хрватској и Славоиији у оним судским стварима, чије решење спада пред компетенцију земаљских судова у Хрваској и Славонији. Овом је коначиом пресудом признато, да се протав српских мапастира V Хрватској и Славоаији парница може нодићи код земаљских судова у Хрватској и Славонији а никако код угарских судова. Шта ш. оно рекосмо. Када оно непозвани и недорасли људи у Босни и Херцеговини подузеше да наш православни народ у тим земљама дође до своје народно-црквене автономије, те за израду штатута узеше човека који с брда с дола направи им га, и не познавајући људе ц прилике, ми смо Ј неколико пути подизали свога гласа против тога^ и наспоменули емо, шта ће иапослетку бити од исте автономије. Наш се савет и глас није послушао, штатут је ступио у живот, и већ се јавно тврди да с њиме није нико задовољан, па ни сами прваци народни, који су га градили, те се појављује жел^ да се у њему чине измене, „иначе, она ће — уредба — бити увијек камен спотицања и у мјесго правилног живота и рада у нашој автономији, даваће нам повода за међусобан раздор и неслогу" (бр. 54. „Српске ријечи"). Кад се помисли, с каквом је натегом и трошком створен и иотврђен штатут; не треба се варати да ће се и измена моћи друкчије спровес/ги. А дотле? Дотле ће владати међусобан раздор и неслога. А то смо ми знали да ће наступити и за то се и дао исти штатут. Штрајк словослагачких номогника. Због не

оправданог захтева, избио је штрајк у нашој штампарији, због чега лист излази на табаку, Штрајк је решен одказом службе непослушних еловослагачких раденика. Уирива штамиарије. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Књижевне веети. Српска Књижевна Задруга, Изишло је најновије коло Српске Књижевне Задруге са овим издањима: 1. Људевит ВуличевиИ: Моја мати и Сила еавјести. 2. Стојан НоваковиЛ: Туреко царетво пред ерпеки уетанак 1780—1804. 3. Шандор Ксавер Ђалски: Под етарим крововима. 4. Вранислав Ћ. НушиИ: Пучина и Обичан човек. 5. Радоје М. ДомановиЛ: Приповетке. 6. Сава Д. МијалковиЛ: Из немачке лирике. 7. К. М. СтањуковиЛ: Први кораци Роман. Превео П. П. Ђорђевић. Цена је целом ову колу 6 К за претплатнике. Све норуке из Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине, Црне Горе најтачније извршује потписана Српска Манастирска Штампарија у Срем. Карловцима као главни комисијонар Српске Књижевне Задруге. „Маће^онија и Маћедонци" Енига Ивана ИваниЗЈа Са тим натписом изашло је велико дело Ивана Иванића, опие земље и народа, са географском, етнографском, статиетичком и привредно-трговинеком грађом. Кшига. изиоси 21 штампан табак великога формата. има 43 слике. Издање је врло луксузно. Цена му је 6 динара. Поруџбине се тпг.љу штампарији Савића и Комп. у Београду. У књизи има 23 одељка, а садржина јој ова: Предговор. Из Солуна у Серез; У Сзрезу; 0 вароши Серезу; Душанов град Серез; Округ се ј рески; Задужбина цара Душана кодСереза; На струмском (Гахинскомј језеру; Пут у Драму; У кавалу, ксанти и Дедеагач на Мариди; Из Драме у Дојран (Полин); У Полину (Дојрану,