Srpski sion

СРПСКИ сков

праве и патроната од 1 857. па све до 1862. отправљао. 1860 , 7. Нов. буде рукоположен за ђакона, затим за свештеника и по напуптташу проФесуре за администратора прво мошоринске, а за тим врбашке парохије, где је отправљао и катехетску дужносг у нижој гимназији. Када се оно 1870. смрћу овдешњег протопрезвитера Аврама Живановића, упразнило место окружног протолрезвитера и пароха овог светог храма Божјег, које се имало избором попунити по недавно ступившем у живот кр. рескрипту од 10. Авг, 1868., и ако се на то место пријавило

много тражилаца, а

међу

њима и један

озбиљан му ривал, који ]е више година овде и као учитељ, ђакон и капелан, а и својом умиљатошћу, изванредно лепим појањем и невањем и својим дивним служењем стекао врло велики број угледних грађања за своје иријатетеље и поштовасце, а уз то и играо на народном сабору и аутономном нољу једну од првих улога међу свештеницима; ипак већина изборне скунштине, пе хтеде се на све то обзирати, — што нам данас у добу данашњег нашег иартизанства, где се при сличним изборима поглавито и скоро једино гледи на „своје људе", изгледа чисто невероватно —, него од пајчеститијих 2. Априла 1871. изабра најчеститијег, нашег милог покојника за нротопрезвитера и иароха. И тим својим избором — првим у карловачкој митрополији по ступању у живот поменутог кр. рескриита — јасно показа земупско сриско свесно грађанство — скупштипари —, свештенство месно и из протопрезвитерата и изборници општина из протопрезвитерата, да је наш народ достојан, што је наша јерархија и народни сабор тако велико право пренео на народ српскв карловачке митрополије, који је избор у српству изазвао велику радост и поштовање спрам изборне скуиштине. Дошавши мили наш покојник овамо у Земун 1871. за протопрезвитера и пароха, од ирвог дана свога иротоирезвитеровања и иароховања на све до своје смрти, не само да је и у овом св. храму Божјем и осталим земунским храмовима, врло често ^ | Л ^' Л '' ' / Р С С\ < Сл«.'

У

— а особито у млађим својим годинама проповедао реч Божју, те тиме вршио једну од најважнијих свештеничких дужности, него и по селима свога иротопрезвитерата у датим приликама, а тако исто, није ни јецну прилику пропуштао где је и кад је требало какву високу личност или ког знаменитог Србина кад би овамо дошли, да их поздрави, било у име српског свештенства и народа, било у име овдешњег грађанства, или где се требао чути и српски глас, а да их није достојанствено поздравио и дао маха чувству свога српског осеЦја, ппо је све ишло само на понос и похвалу како нашег српског свештенства а особито земунског протопрезвитерата, тако исто овдашњег српског грађанства и у опште и нашег српског народа, који имађаху оаако спремног проповедника и говорника и који га знадоше поставити на онако узвишено место, за које се иште спреман и дорастао човек. А тако је исто мили нагн иокојник много и много пути са овог св. места из носио врлине и заслуге не само овдешњих заслужних умрлих Србаља и Срнкиња и добротвора, него и појединих српских заслужних великана и добротвора, којима би овдешња српска црквена скупштина ириредила свечани парастос. А мили је паш покојник, вршио ту своју свештеничко-проповедничку дужносг и као свештеник бачке епархије, што му је такође допринело, да је изишао уз остале своје књижевне радове за рана на глас. Мили је наш покојник уз многе говорене беседе и чланке, што су излазили у повременим богословским листовима, написао и издао „Одбрану православија", у којој је књижици оировргао нападање отпадвика од православија бившег српског свештеника Јована Чокрљана; „Молитвеник на потребу православним српкињама", превод са црквено-словенског језика на чисто српски, у ком је он био изврстан зналац. А од свију његових књижевних радова, најзнатнији му је и најтрајнији рад „Духовне беседе", што их је издао у посебкњизи. Какав је пак био вешт говорник и про(Ј НОЈ

^г-.' . 61УГ 4 6у %

п