Srpski sion

Ст*. 218.

СРПСКИ сжон

Вр. 8.

несу били особито топли и иријатељски. И сељани су, као и нрњаворци, радили манасгирску земљу, ради чега су долазили са манастиром често иута у конфликте, који су решавани међусобним договорима. Тако је 27. маја 1759. склопљен између манастиоа и сељана овакав утовор: Срљани не смеју у наиредак без нашега (манастирског) знања и донушчења нигде почети орати, докле отец игумен у поље не изиђе и шњима скуиа не договори сја, колико ће коме земље дати за орање. Тако како је лане ноделио покојни архимандрит оне њиве које су сада нод житом, онако и да остану. Ако не буде ко.ји хотео орати и осгане му њива, по царској резолуцији, игуман да узме и другом да даде, за сада шчо су њиве ноорали озгор от виногради до гаја, оно тако да и остане; а шчо Је било забрањено неколико јутара. помежду оном малом шумом, за сад им се оставља; а у нанредак коначно оданде да изиду шчо би сја могла онде шума иодигнути исиод они њива; и мале шумице, шчо су стермоглавнице иерњаворске њиве до сада биле, тамо и да и остане нерњаворске и до иосле. Они који су сељани ушли у иерњаворске њиве да изиду сада на поле иснод перњаворски њива стермоглавнице нак даде сја сељаном за оне горње керчевине до Иетра Раилића њиве да они ору во век". „Тако и Марко Шијачки, који је узорао ливаду на ново без донушчења гдје су биле лигаде, да да шчрофа две оке воска, зашчо је без допушчења орао и у нанредак да оданде изиђе. И ктому учини сја мир измежду сељана и монастираца. Ог стране сељанабио је: Атанацко Леонтијевић кнез, Ранисав . . ., Петар Велицки, Лука . . ., Петко Коцкарић, Јоанн Мешаја и Јешче више от двадесет људи." И сељани су, као и Прњаворци, нлаћали манастиру десетак. То видимо из седничког занисника од 28. сеит. 1772», где је убележен закључак братски по коме „у напредак от пона Николаја Шијачког 1 , нароха села Крушедола десегак како вински, тако и житни и прочи, а за јего упорство и непокорност, узимати сва кога љета хоћемо. А сего љета за вински десегак примисмо у новцу 12 фор. готови и јешче 6. фор. о св. евангелисту Луки да хоће дати." 1 Никода Марковић (Шијачки) иарох крушедолски укодоложен 1750. год. Р

Више пута је између сељана и манастираца било неких спорова и распри. Често су им се интереси укрштавали, због чега је долазило и до тужаба Тако су се г. 1766. иотужили сељани спахилуку илочком и митроиолиту Ненадовићу на манастирце. Овај ,је изаслао 17. јуна 1766- на лице места комисију у лицу нротопрезвитера карловачког Јефгимија Радосављевића и митроп.-народног секретара Павла Ненадовића, која је са сељанима склопила овакав уговор: 1.) Сељани крушедолски могу своју марву пуштати на поток зоваљски да иландује, али само „до хендека, кога ће коиаги от иотока горе под бердом, а далше никуд и никада. Но ако би покусили с' преступити, подлежу себје сељани сви ул једног а један за све кашчигу, кромје наплите шчете, која се за право неће тернити." 2. „Монастир речении сељаном у поменутом зовалском долу иоишче и иландишче оставља. Тако и сељани себе крепко обвезујут, свеколике ниве, и от стране и ог скора бивш^ онде, оставити и под траву держати и никакви усева, каквог год лица и вида били, не почињати; а сад у напредак на веки онај цели зовалски дол под ливади держе и марва не нушча под шчраф који је у царској заиоведи положен и уговорен у комесији графа Фекеге. иерсонала јего Екселенцији на коима ливадама обшчева (?) мон. Крушедол оним крушедолским сељаном, кои су њиве и ливаде у зовалском долу имали от старине сено косити, нод аренду на пласт како је у иерсоналовој комиеији погођено по марјаш от нласга и то тако, да су дужни у сваки пут сељани монастиру јавати се и допушчено искати на кол.шо пласта сена треба, и кад иосле иластови нреброју се, да манастиру ислтравно без всјаке нреваре плате и на томе да је дужан кнез и народни клетови покуиити и манастиру новце изручнти." 3.) „Уговорено је, да сељани крушедолски у нивах своих, на грунту монастирском сушчих, торине и складовз изкрче и њиве очисте. 4.) „Изван нива ни најменшег терна, или нове какове ливаде, или нове ниве без доиушченија писменог от монастира Крушедола сељани крушвдолскн да се не усуде под шчраф који је у фекетиној комиснјп закључен на оне који шчету чине."