Srpski sion

С гр . 210.

СРПСКИ сион

бр. 8

других реалних торета, или је основана на приватноправној подлози, или је напослетку грунтовно осигурана. §. 5. У колико су намети, пристојбе, приноси и издавања у корист законито привнатих цркава и верозаконских заједница њихових опћина, и службеника основани на закону или обичају или на признатом штатуту, или су установљени с одобрењем надлежне управне области, утерива ће се путем политичке оврхе уз обдржавање прописа постојећих за поједину врсту тих даћа. Исто тако даваће управне области своју помоћ при оврхи одлука надлежних области законито признатих цркава и верозаконских заједница према свећеницима, службеницима и управним органима њиховим, којима се они са службе и надарбине, односно плаће или с управе црквеном имовином одстрањују, или свргавају, или на њихово место успостављају, или којима буду пресуђени на ношење трошкова поведена против њих поступка, или * којима се предузимају мере ва осигурање уредне управе црквеном имовином, у колико су такове одлуке у складу с постојећим гра^пнским законима и с црквеним у краљевинама Хрватској и Славонији ваљаним прописима. §. 6. У опћинана или градовима, где би се из опћинских сретстава давала припомоћ у богоштовне сврхе, треба да у таковој припомоћи према исказаној потреби учествују у праведном размеру све вероисповести, које у подручју града или опћине постоје. §• ?• Претстојници, службеници и припадници једне цркве или верозаконске заједнице не смеју вршити функције богослужења ни душобрижништва над припадницима друге цркве или верозаконске заједнице, осим тек у изнимним пригодним случајевима, ако буду по душобри-

жнику или службенику друге цркве илп верозаконске заједнице замољени, да обаве чин, који њима припада, или ако им је вргаење такових функцима и без нарочитог позива допуштено по правилима те друге цркве или верозаконске заједнице. Функције извршене унаткч тим одредбама немају правие ваљаности, па имају области на молбу повређене приватне особе или верозаконске заједнице пружити сходну помоћ. §• 8. При женидбама међу припадницима разних хришћанских вероисновести може се привољење на женидбу очитовати пред душобрижником вереника или веренице. При таким женидбама имају оглашења бивати у цркви једнога и другога заручника. §. 9. Надлежии душобрижници дужни су, ако намераваној мегаовитој женидби нема запрека основаних на женидбеним прописима, обавити оглагаење, чим буду за то замољени и потребите им исправе предложене, те о томе зароучнику своје вероисповести издати уредовну сведоџбу. §. 10. Неће ли дугаобрижник једног заручника да обави оглагаење намераване мегаовите женидбе, или не започне ли с оглагаењем у року од 14 дана, од како буде за то замољен, то су у случају, ако оба заручника бораве у истој управној опћини, довољна оглагаења тек од дугаобрижника другог заручника уз писмену сведоџбу два сведока о томе, да је дотични заручник пред њима замолио свога душобрижника за обаву оглашења, а потоњи је то ускратио. Ако пак заручници не бораве у истој управној опћини, обави ће на, темељу такове сведоџбе оглашење она управна област I. молбе, у подручју којо има уредовно седиште душобрижник, који неће да обави оглагаење.