Srpski sion
срнски смон
§. 28.
Упис у матице једве вероисповести, обављен на темељу правомоћне одлуке, није одвисан од брисања из матице оне вероисповести, у матицама које је дете било пре уписано, §■ 29. Верозаконска припадност особа, које нису припадници краљевина Хрватске и Славоније, просуђује се као год и особни њихов статус у опће по законима њихове домовине. За начин верозаконскога прелаза њихова обављена у краљевинама Хрватској и Славонији, вреде установе овога закона Тек ако они не припадају ни једној од цркава или веразаконских заједница признатих у овим краљевинама, имају ови своју намеру, да желе приступити у коју законито признату цркву или верозаконску заједницу, очитовати код управне области I. молбе, која ће о томе обавестити душобрижника оне цркве или верозаконске заједнице, у коју они желе ступити. § зо. Закон овај стаје на снагу даном проглашења. Тога дана губе снагу сви закони, наредбе и прописи, који су у опреци с овим законом. §. 31. Проведба овога закона поверава се бану, који се подједно овлашћује, да изда потребите за проведбу наредбе. Дано у Бечу дана седамнаестог јануара године хиљаду деветсто и шесте. [М. п .ј ФРАЊО ЈОСИП в. р. Стјенан Ковачеви$ в. р. Бг. Теодор гроФ Пејачеви® в. р.
НЕЗВАНИЧНО. Одлука високе кр. Курије у манастирекој парници. 3022. број 1906. гр. Краљевека Курија. у име Његова Величанетва Краља. У редовној парници, коју су Јован Мецијан романски прав. митрополит, Јован Пап, арадски и Никола Попеа карансебешки прав. романски епископи као тужитељи покренули против Георгија Бранковића православног сриског патријарха и митрополита, Дра Ђорђа Летића, темишварског, Гаврила Змејановића вршачког прав. српског епископа, Исака Дошена архимандрита и Сгевана Николића игумана као тужених ради установљења заједничке својине на манастире и манастирска имања, налазећа се у поседу и под јурисдикцијом (правео подручје) сриске прав. цркве у угарској, пошто је парницу будимпештанска краљ. табла одлуком својом под бројем 10571/ех 1905. ревидирала, услед утока утужених краљевска Курија је у свом јавном заседању одржаном 18-ог априла 1906 год. донела следећу Одлуку: Краљ, Курија, — мењајући решења обадва дољња суда, — нроглашује ненадлежним кр. судбени сто судити у овој тужби из разлога недостатка делокруга, те наређује, да се тужба тужитељнма натраг поврати; уједно обвазује тужитеље солидарно, да у року од 15 дана иод теретом ексекуције имају платити и то: Георгију Бранковићу срп, прав, патријарху и митронолиту 1-редном утуженику 700 круна, Дру г Борђу Летићу темишварском прав. енископу II. редноа утуженом 300 круна, Гаврилу Змејановићу вршачком срп. прав. епископу Ш-редном утуженом 400 круна, Исаку Дошену архимандригу 1У-редном утуженом 300 круна и Сгевану Николићу У-реднол учуженом 300 круна. Разлози. Краљ. Курија нре свега установљава, пошто је ириговор нротив теритеријалног делокруга краљ. судбеног стола учињен, да према томе против, — у овој ствари донесене одлуке другостепенога суда, — у смислу 4 тачке 59 §-а 59. зак. чланка од године 1881. има места даљем утоку.