Srpski sion

Б р . 11.

СРПСКИ СИОН

Г №. 297.

рече. — — —: Свјатаго Василиа Великаго 60 е правило самоволиаго кл(тво преступника на 10 лет от свјатаго причештенија отлучает. Вотум Ипопсвфија Стефана Говорана: За прежна времена многи отметалисе XI, и возвратившимсе ка покајанију васприемлени били умаленоју епитимијеју. Подобно и сим надлежит. Вотум Архгмандрита Исаије: Како говори исти Апостол Павал: по нужди и вакону пременение бивает и сеј видећи себе смрт приближившујусе за нужду јему бест; а сеј и свое смрти боећи се и толиких душах Христјанских за неизгубити се достојни сут разрешенију: Вотум игумена тисменскога Никодима: Кагго свјата правила повелет. Вотум Архим. Илариона: за вјеликују нужду им сија прилучишесе: и са покајанием в. с. приходећи да се раздрешет. Вотум преосвјашченаго госп госп. Архиереа кир Николаја Караншебишкога и пленипотенциала госп. Архиепископа: За Владула шчое послушание обшчаству учинио, на обшчаство и епитемија вазноситсе; а за сохраненије онолико Христијанских душах и пролитиах их крви, обон пол Холта: несамо да е епитимију добио него и заслугу јест учинио; и обшчаство ка цркви Божием приносом да епитимију чистит (а за господара Стоја, за сабљудение своего живота) клетвопреступничаство учинивши (ка духовному оцу да идет и епитимији примит) и потом оба архиерејские молитви са раздрегаением да сподобетсе; а духовиик им определаетсе госп. Ипопсифие. 18. — — — — дана пополдне .... приде ка нам момак бив учио у господара Даче ћурчие занат у Вудимској вароши Табани. И поче нам казивати како господари бојари похваљујут ва васем поступак и разум манеркиално (!). само толико им јест тешко гачосе незнају от уст разговарати и ешче говоре, гачо ови посланици господина Архиепископа кои су сад догали, кое с тротпком, кое с чим, њеће изићи лагане одавде от 2 или 3 кесе аспри; и егаче говоре бојари, и сеј госп. Архиереј гачо ест дошао смерен

ест и учен и са страхом служит службу Божију: и не обзираетсе никуд. такмо ка Богу ванимает, а не како нага Дамаскин виче по цркви и карасе на жене да не стое горс, пак му се људи смеју: — — И сие сказивал имајут от вас попови велики страх и боетсе; (и ми питасмо его како, тогда он поче им казивати какомуе казивао негов духовник поп Божа, да и е звао Ипопсифие све попове и говорио, заповеда госттод. владика да даете на годину по 12 грогаа, а да узимлете венчанице по 2 гроша: а ми њећемо тако, него какое и досад било: да даемо на годину по 3 грогаа; а венчаницу нам 10 новаца) паки момка упитасмо колико има у овој Епархии попова, и он каза 1800 ' 19. Сего 21 приде игумен из Шегарче Петроние у 4 сахата пополдне и сказа нам гачо хогачет поити до Сибина господину ћенералу обрдиректору ради могаија (?) монастирски тужећи се на конзилијаре да им избијају их из руку. Ва том разговору почео говорити, да би госп. преосвегачењејгаи госп. Архиеп. и Митроп. учинио наредбу и поставио своје журате овде да приседе суду. от свих монастира стране, а не би сваки монастир жалио дати за год по 20 или тридесет грогаа — — — нтиране негово на ноге да доносимо теке да стои за нагаи послови. да се нетрудимо и нетрогаимо, такосмо се сви разговарали — — Загпчо су овде чудни ови болари, како они реку, онако вала да учини и Епископ и сваки) и сваки о себи господар, како и полаци и све ће свое изгубити теке да другоме досаде. 20. Сего 22. дана приде нам госп. ћенерал Кантакузин. у коему разговору јест догала реч гачо се упродолжише наши здегани послови, на то госп. ћенерал ест отговорио, таки су наши овдегани болари: едан посал почну пословати а пак онај оставе, а другога се приме и тако у обоим несавртенство .... (Продужиће се.)