Srpski sion

0». 546.

УГШЈКИ

сион

№. Ј.У.

Борба Срба са унијаћењем Румуна у Вел. Варадекој Епархији. Рад. М. Грујић. (Свршетак.) II. Високопревосходителњејшиј, преимушчествењејшиј и преосјашчењејшиј етс. Вашему Високопреосвјашченству мојему же господ. милостивјејшему отцу и благодјетељу со сим малим пиеанијем објавити неостављају, но препокорњејше во извјестије и вједомост за здјешниј православниј Христијанскиј варод Екселенцији Вашеј творим, да из милости преблагаго Спаситеља Нашего Исуса Христа и Вашего Високодостојства свјатими и Богоуслишателними молитвами, до сад јешче в мирно сти и тишиње обрјетајутсја, никто их сад тако ненасилствујет, непакостјат, непретјат, незатворјајут, не бијут, ни укоравајут кроз закон, како что су от прежде сними наши противници творили и удручавали овиј убогиј народ кроз своје благочестије и то јест от тол престало, от како је здје, от их цесаро кралев: велич: нареждена Славна комисија била. Само да ови наши супостати то гласе народу п говоре и сами господствујушчи, да комисија будет паки на ново овамо по римском календару Септемврија 1-о приити; но кажу владика Арадскиј у Варад Великиј никогда не будет приити, зашчо сказујут, да је здјешњиј римекиј Епискон Форгач Иал сад у Вијење и тамо код их Цесарскаго и Кралев: Величества тако исиросили докоаал, да госп. наш Архијереј ондје непридет. И тако наши Христијани то слушајут и врло се плаше, да их непреласте како год ови врази отступници. Тако сиромаси наши Власи непрестано сваке седмице ко мње прихождајут и опасно с приложанијем о всему раепитујут хошчетли бити један крат веће конец сему дјелу, које ма пак их благими речма настављамо, да пребудут в терпенију и благопостојанствје во вјери православној тверди и неиоколебиљи, и Богу нремилостивому крјепко и с усердијем да мољатсја; а бесједах противне стране да не саблажњавајутсја, нити да вјерујут, что нротивници блудословљат, понеже нима јест

обично против нас злословити. ТакЈ их довољно поучим и наставим, а по том они идут кијждо во своја си. И веће ее не чудим страним сељаном, да се сумњавају, него овим здјешним нашим варошаном чудим, да су врло мало верни и малодушни; сумњајутсја, да неће остати се у својему иравославију мирни и својего законаго Еииекопа здје имати. Того ради нреиокорњејше В: П: мољу, чго би послали здјешњему народу једно иоучдтелноје и утјешителноје писаније, да во церквах прочтено будет. Ашче Ваша Ексел. заповједите нам всјем милостиво нослати, како ли воља будет у том и разсужденије тако да будет. Такођер В: Е:, здјешнии наши Христијани обоих варошиј жители ирепокорноје мољат, оне тужбе и коЈе каква писанија что су лане чрез преосвјаченаго нашего госи. Еиискоиа вашеј Ексел. изручили, јесули нреддожене, гдје се нристојит, и хоћели бити каква полза за та писма. И паки просјат от Екс: В: милостиваго еовјета и отговора что ће они творити за њихово дјело; кад је здје бил госп. отац архимандрит Мојсеј, доста су се наши терговци молили и ирепоручивали њиховој пр: да би вашој Екеел. напомјанули, да их не заборавкте, него и за их Ваша Ексел. промотреније да имате, зашчо недоумјејут, что да творјат, нонеже су искључени из 12 и из 24= и от наших у Таначу ни једног не има, како су дојако били и како им привилегија гласит, но су сви у Таначу Немци и Маџари. И со сим вручају себје у височајшују Архииастирскују милоет и јесам Вашеј Екселенции Во Великом Варадје 12. Јулиа 1755. г. препокорњејшеје рубишче новержено и нодножије Јеромонах Методиј Петрович. (Ориг. —- Мит. II. А. К.) III. Високопреоевјашчењејшиј, превосходителњејшиј Милостивјејшиј Госиодине, госи.! Вашего Високопрео. Екселенцији Милостивоје под 22-о вчера истекшаго месјаца отпушченоје писаније, радосно чрез нарочниј от Арада оказион покорњејше воспри-