Srpski sion

Стр. 556

СРПСЕИ СИОН

В р . 19.

конвисторије бити иовишена па 2200, одиосно на 2400 К. Дотација поменута и пензије, ноджирива ће се из државних срестава, онако исто као што се из државнш срестава издаје дотација за епископе, за конзисторије, за градње цркава и парохијских домова, за богословски завод и семениште. Ово је — рече уредништво „Гасника православне далматинске цркве" — овако данас, а то ће исто бити док Далмација буде припадала земљама, које су заступане у царевинском већу у Бечу. А сада ми питамо: ко би подмиривао све ове огромне трошкове за: православну цркву и свештенство у задарској и которској епархији, да се сутра Далмација придружи транслитавском делу монархије ? На ово ће морати добро, и врло добро да промисле они полптични људи, који данас онаком жввошћу раде, да се Далмација одели од земаља заступаних у царевинском већу." Ко ће, народ, као и у карловачкој митрополији где има свештеника, који месецима и годинама морају да чекају на ону своју уду годишњу плату од 800 кр. а носле 40 — 50 годишње службе добијају приномоћ — милостињу — од 800 кр., а осим ње, ако су Моловићеве — Крајновића — странке, добију неку мраку и за лечеае односно тобожње лечење. Обмана и подвала. На упит с многих страна, јављамо нашпм читаоцима, да је од почетка до свршетка на неистини основан уводни чланак у 188. бр. „Заставе" јутарњег броја под насловом: „И опет напад на народно право." У св. архијерејском Синоду није било ни спомена о измени досадашњег начина избора патри јарха, и кад га није било, није ни могао ни један г. г. епископ онако се цинички изразити о Његовој Светости. А зашто је она измишљена работа ушла у лист; о том ће бити говора у „Савременим чланцима." Уредник: Димитријб Руварац, нротојереј.

Књиге Српске Књижевне Задруге. XV. којјо књига Српске Књижевне Задруге (<а ову годину) готово је и размишље се задругарима. У XV. су колу ови списи: Јелисавета, драма Ђуре Јакшића; Лазарица, песме о боју на Косову, од Сретена Стојковића; У часовима одмора, нриноветке Светозара Ћоровића; Знаменити Срби Мусломани од Миленка М. Вукићевића; Госиођа Вовари, роман Густава Флобера, с Францускога превео Душан Л. Ћокић, и Свет,

комад у четири чина, од Бранислава Ђ. Нушића. Књиге се шаљу за сада само оним задругарима, чије је задругарске улоге иримила задру1ина благајница до 25. сентембра ове године, као што је то било објављено у нозиву на на унис. Чланови добротвори, који станују у Београду, а желе одмах добити књиге, моле се да иошљу за књиге у стан Задругин. Задругина Управа, дајући ове године књиге на време, моли поверенике и све пријатеље Задругине да иохитају с купљењем задругарских улога, и да сав покупљен новац одмах шаљу непосредно Задругиној благајници, како ба могли добити књиге на време за своје чланове. У и р а в а Сриске Књижевне Задруге.

Одговори уредништва. Богослову у Месту. На ваше умствовање о наредби Св. архијерејског Синода, да се има учити и мађарски језик у богословији, во червих, унућујемо Вас на белешку у 200. бр. „Србобрана", која гласи: „Чеси учите пемачки! Под тим натписом доноси „Н1ав ШгоДа" чланак у ком иозивље Чехе, да уче њемачки. Лист вели, да је у своје вријеме издана лозинка, да се не учи њемачки, јер да ће Нијемци за 50 година и онако постати Чсси. Тих је 50 година прошло, а очекивање се није испунило. Лист с тога предлаже, да се њемачки уведе као облигатан предмет у чешке школе, али да за то чешка дјеца смију ићи само у чешку школу, И „Саз" позивље Ч\хе, да уче њемачки, па вели; Ми морамо с њемач ким језиком устати против Нијемаца. — „Каго(Ш 1л81у" виде у том, што њемачко школски вијеће позивље Нијемци, да уче чески, само намјеру, да Нијемци истисну Чехе из уреда". На умствовање Ваше, да онима из Славоније и Хрватске не треба знање мађарског језика, одговарамо вам само то: зар мало има и самих Личана који одлазе на парохије у Угарску, а да не говоримо о Сремцима, који су преплавили вршачку и темишварску епархију. А да је данас сваком српском свештенику у Угарској нужно знање мађарског језика; то нам бар не ћете моћи не признати. Погледајте румунске свештенике који, одреда знају и немачки и мађарски, и којима је то знање добро дошло, те на сабору угарском играју знатну улогу. И ми и Хрвати држалисмо за неко родољубље, што не учимо мађарски, које нам се родољубље осветило и тиме, да од 40 посланика из Хрватске и Славоније на угарском сабору, не зна тако рећи ни један мађарски, те на сабору стоје мутави и неми, и спали су на то, да им