Srpski sion

ооо.

*ил. Љ.Л.\ја%ЛА. ■кгж&^Јик

одличнијих и наших људи и туђинаца и наших црквених оншгина; ког српски владаоци одликоваше највећим орденима; ког град Карловци и Сомбор изабраше за свога почасног суграђанива и који као прави царски тајни саветник има у свако доба приступа код Његова Величанства, и чије се мњење и глас поштује код највиших државних фактора, као н. пр. приликом онако сретног решења о српским манастирима у нарнини са Румунима, а да и не спомињемо остале многе важне ствари, гн,е је он подизао свога мушкога гласа у корист своје цркве и народа; — њима је српеки патријарах Његова Оветост Георгије тако мала и незнатна особа, да је може свако радикалче по својој војби чападати и омаловажавати. Како се у „Застави" пише о Његовој Оветости, достћ је да наведемо само овај навод. У 260. у ком се уредник до миле воље налагао — оно нисање не може се друкчије назвати него лагање —, како посланици из средишне канцеларије нису иозвани у седнице, као да није званично обЈављено, кад ће се сабор отворити, као и то, шта ће се све на дан отварања сабора радити; како је натријарах био намеран да никако и не отвори сабор, јер је тобоже влада све његове предлоге одбила па и постављање погодне му особе за кр. повереника, као да га је могао отворити без владиног обавештаја, да се не ће шиљати кр. повереник, за кога је речено, да ће се доцније поставити, него да он отвори сабор, што и врапци по кровови знају, чије је то масло било, да се тако радило и за што није иваслан кр. новереник; како су по обављеном одржању призивање св. Духа, поврвили носланици и народ у саборницу, и ако је призивање обављено тек у уторак 12. о. м.; како је само један глас на галерији викнуо тихо патријарху живео, а за тим и Валеријан Прибичевић, и ако су и многи радикали и из нублике викали му живео; како се публика, која је запамтвла шта је било 1902. између патријарха и Васе Муачевића чудила, кад га је видила да је прешао патријарху, и испињала да види да л је у истини Васа, и грдна је штета што не рече, да се томе већма чудила, него кад је видила о епархијској скупштини, како пије братимсгво др. Јован РадивојевићВачић, власник „Шродног гласника" са калуђером Валеријаном Прибичевићем, братом

уредника „Новог Србобрана", које је не једном онако на пасје име изгрдио, или како се вође радикалске слатко и весело разговарају и шале са високопреосвећеним г. епископом вршачким Гаврилом, ког су 1897. називали просто Габором и т д. А шта да кажемо тужан на ове речи: „Кад је цролазио патријарх улицом од двора до саборнице, била је улица пуна света. Али се нв захори ни једно живео. Нико се не осврташе на оца Георгија. Многи окренуше главу, као да су онуда иронели кола ђубрета". Чуј супски народе, и запамти потомство, шта и како написа о српском патријарху и народном добротвору о Њ^говој Светости Георгију, у негдашњој Милетићевој „Злстави", један Јаша Томић. И норед таког аисања, има на жалост нашу и срамоту и српских свешгеника не само ван сабора, него и у сабору, па и из архидијецезе, па и чланова нове конвисторије, који могу Јашу сматрати за свога вођу, а „Заставу" 8а свој лист, ког уредније читају, него свето писмо. Заузевши Његова Светост председничко место, саопшти, како .је дошло до састанка сабора, те даде преко патријарашко-народног тајника др. Лазе Секулића нрочитати отлис министра-председника прво на мађарском, а за тим на српском језику, а по том и телеграм његов, у коа му јавља, да се не ће изашиљати кр. повереник, те умољава Његову Светост, да сабор отвори, на што Његова Светост прогласи за отворен сабор. Члан саборски Васа Муачеаић, даје ову изјаву: „Самостална странка, саслушавши отпис краљ. уг. министра предсједника о дозволи и осталом гледе сазива нар. цркв. сабора, изјављује, да се читање отписа у мађарском оригиналу, иротиви држлвно-правном положају краљевина Хрватске и Олавоније, као и установама срп. нар.-цркв. аутономије о нословном језику српском, те тражи да се ова протузаконитост у будуће одстрани." Др. Красојевић изјављује: „Поводом тим што су аутентични отниси текстова министра председника прочитани на мађарском језику, а из разлога што је званичаи језик овога сабора српски језик, изјављујемо као и до сада, да сматрамо српски текст ових огписа аутентичним". За тим Његова Светост одређује за перо-