Srpski sion

'V". 672

< ИТСКИ СТИС^

В р . 25.

твојих родитеља, проста душа, а честито тјело. Што носијш свијетло вам било, што родили све вам свето било!« Јест, код иас, а у доба старо, било је много више еванђелске скромности и простоте, умјерености и чистоте, па се радосније и побожније и појало по црквама и кућама нашима Рождктбо Твое Хр?сте Воже нлшг. Данас нам је понестало свега тога много и много. Понестало код орача и копача, па нема сада чиме да сироте храни; понестало код домаћице наше, па нам се иметак немилице харчи; понестало код дјевојке наше, па јој залуд сва љепота њена, понестало и код жене, створене, да мужа блажи, а не да тражи са мужем залих зађевида, срцу пијавица. Нестајање тијех еванђелскијех добродјетељи чути је и виђети и код самих прејемника светога Саве, код браће п р о т о п о н Н е ђ е л к а и онога д ј а к о н а Ј о в а н а, код оних глава м у д р и х, што читају књиге староставне, код дружине Рада неимара и честитог слуге Ваистине. А да и не спомињемо српску госпоштину, подијељену и дан данас у четир табора! Прости, добри роде српски, ријечима овима! Прости, што ти долазе управо данас. Прости у име Онога, који се родио данас, и с којим је дошла на свијет Истина и Милост. Прости, а уједно и допусти, да се својски запитамо, да ли се заиста удаљисмо од скромности и иростоте, од умјерености и чистоте еванђелске. Уочимо за овај пут само оно, што нам је њекако најближе, најочевидније, и узмимо за примјер тијело своје, и рецимо по души: да ли смо скромни, да ли умјерени у потребама тијела својега ? Ми знамо да се иште од нас, да се небринемо сувише за оно, што Иемо јести. или што Лемо иити, или у што Лемо се обуЛи. То знамо сви па ипак шта радимо? Толико се удаљујемо ујелу од скромности, иу пићу од умјерености, и трошимо на јело и пиће толико, да многа кућа наша, земља и сермија оде, што но се вели, кроз грло, и да многи људи наши постају напошљетку туђе слуге, маљеви у рукама туђима, а ни броја се незна онима, којима сувише јело и пиће, исквари здравље тијела и душе. Трошимо у светак, трошимо у петак, трошимо кад имамо, трошимо и кад немамо. Недржимо као што треба да држимо, постове што их прописује Цр кв а, ни постове, што их прописују закони о здрављу, а ни оне разне постове, на које нас опомиње, сад слаба зарада, сад опет друга немавштина наша. Недјељама, о свецима и празницима, мјесто да се молитвом и добрим дјелима Богу приближимо и одужимо, многи се баш у дане те још више задужују Богу и људима. А то све због неумј ер ености клете. Боже прости, као без душе и савјести! Нисмо скромни у јелу, а нисмо ни у одијелу. Раскош у одијелу, отео је данас маха, да задаје страха свакоме, ко има очи да види, куда нас води такозвана мода наша. Њекада, а томе јако давно није, син је капут очев носио и поносио се њиме, а унука дичила се кићеном баке своје капом. А данас имамо дјеце мале, која потроше на своје одијело више, него што су прије трошили родитељи на одијело своје , и цијеле куће своје! Мода, чим краће траје, скупља је; а траје обично јако закратко, па зато скрајању и прекрајању хаљина по моди, никада краја ни конца, као да нам је дух ослабио баш у томе тако, да неможе никако изнаћи кроја, који би трајао годинама и годинама. А није л' нам дух ослабио ни у томе, као што Богу хвала и није, онда је још жалосније, да се код здрава духа нашега и разума, дајемо на промјене, које