Srpski sion

^екис ^о .Г"

Год. XVII.

Број 6.

ЗВАНИЧАН ЛНСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у недељу 11. фебруара 1907.

ЗВАНИЧНО. Рукоположени. Његово Високопреосвештенство Г. Михаило Еиискои горњо-карловачки благоизволио је чино и правилно рукоположити свршеног богослова Ђорђа Ђудимира дана 28. јануара ов. г. за ђа кона, а дана 30. јануара ов. г. зз презвитера у епископалној катедралној цркви Ваведенија пресвете Богородице у Плашком, који је одређен са 1. март. ов. г. п. н. к. за администратора парохије у Еукурузарима.

НЕЗВАНИЧНО. Стање правоелавне цркве у Буковини. * Кад је 1774. Буковина прииала Аустрији, било је у исто време цоверено некој царској * Добивши овај чланак од мдадог богослова у Черновици г. Мидана Л. Поповића, истину да кажемо, чудно нам беше, да он као прволетни богослов у стању беше да ва некодико меееци — 2—3 месеца — тодико узнап редује, да напише горњи чдвнак, као оригинадан чланак, с тога га умолиемо, да нам саопгати ивворе, по којима га је написао.

комисији из Беча, да прегледа стање православне цркве у Буковини и, да констатујући црквено целокупно имање њезино поднесе о томе извештај и, створи на основу тога предлоге о регулисању диецезе и издржавању парохиског свештенсгва буковинског. Но и поред свег опирања, како турске царевине, да се још донекле одржи у Буковини вШиа ^ио, тако и одлучних приговора тадањег епископа Доситеја Херескула, да се црквена добра с^аве под неодвисно руковање православне епископске (тада још у Радауцу) конзисторије буковинске — није се хтело у том питању из Беча никако да попусти и, ено, где већ 1782. године одговара бечки дворски војни савет: „да би брига око управе са тим имањем препунила. руке конзисторијине, те је зато најпробитачније, да тиа иметком руководи бечка влада." На оваково извађање црквених рефорама, наравно, да се је и народ и свештенство буковинско почело бунити, али, после покушаја (у нека три маха), да се од стране Он беше тако добар, те нам у своме одговору рече: Што се тиче извора, по којима сам чланак израдио, ја сам свугде и цитарао под ввездицом или бројевииа." У кодико стоји ова тврдња и да л' их је свугде верио навео, не знамо, јер их не мамо, с тога и носи одговорност аа овај горњи чданак г. Ноповаћ. Урвд.