Srpski sion

Сет>. 124.

СРПСКИ СИОН

Б р. 8.

и за тебе страх. У бризи тој, чами и у страху непрестаном живећи, незнам шта да почнем, и шта да радим. Ти знаш да ми је управа манастира увек и прије несносна била, а данас поштен човек, који се не уме клати, процесати, не може се одржати на управи. Црни су као што видиш дани наступили за нас — и јошт да ми није Јоце, морао би свиснути. Што ја страдам то је ваљда воља божија, ал се и сада јошт љутим на тебе, који ниси с&м, већ имаш друга твога, што ме ниси слушао, те се не био ни у што плести, но гледати и вршити своју парохијску дужност. Ја сам предвидио на што ће цела та радња мирских људи, изићи, и да ће напослетку онај платити, који је најмање крив. Слаб сам и невичан борби, те ћу морати све ударе судбине подносити и горку чашу до дна испити. Агшсаз сег(:из т ге тсег1а сегпНиз. Сад кад је човек допао невоље, немам ни једног пријатеља, да посаветује, да охрабри, да утеши. Такав је био свет увек! Љубећи тебе и Софију остајем Ваш брат Јован. Очекујући Иларион са страхом даља „упуства" Германова, позван буде у Карловце, камо је са страхом отишао. За што је био зван, види се из писма његова од 9. Марта из Карловаца 1882., које гласи: Љубезни мој Мито! Позван сам овамо да идем за мандатара у Темишвар. Кад ми је то наговестио секретар, јер је Њ. Светост била у Н. Саду, следила се крв у мени и како ми је било на путу од Карловаца у Н Сад, можеш мислити. Изашав пред св. Патријарха, нисам знао шта да одговорим, и он ми је оставио да се до 10 сати решим и ја по савету свију овдешњих с којима сам се састао, рекох напослетку да се пови-

нујем и тако сада морам у Темишвар и то одмах. Само ћу данас да одем у манастир да се мало спремим, пак ћу преко Базјаша и Вршца, ако Бог да, у Темишвар и Бездин, јер морам примити и администрацију Бездина. Пун сам бриге и горчине и зебње. Нека ми Бог буде у помоћи и укрепи да не клонем сасвим. Дан ћу ти, кад пођем телеграФисати, да изиђеш на агенцију са Софијом да се видимо. Ваш љубећи вас брат Јован. Стигавши Иларион 15. Марта у Темишвар, писао ми је 17. истог месеца ово писмо: Љубезни мој Мито! Ово је трећи дан, како сам у Темишвару. Приспео сам овамо сретно у пола 11 сати ноћу, и дочекало ме је особље епархијске управе на станици, а у Вршцу, камо сам сврнуо био, примио ме је Г. Епископ управ отечески. Визите Господи овдешњој још нисам правити могао, што немам ни једне честите дољње хаљине. Дао сам одмах да ми се дољња хаљина направи, те кад ју добијем, онда морам поћи по том за мене најмучнијем путу подворења. Теби као брату могу открити, да се чудновато осећам, и незнам, дал' ће ме струја ова, у коју сам изненада пао, изнети с читавом кожом на суво. На ово нисам никад мислио, за ово се нисам спремао, те сад видим, како је тешко играти неку улогу у свету, у којој се прије никад нисам веџбао. Још то ме теши, што је Новаковић (бележник конзисторијални) у колико могу судити, добар и поштен човек, и надам се да ће ми бити на руци. За сада ми је све мутно и магловито. Моли се Богу да ме укрепи и подржи да не клонем. Љубећи Вас остајем ваш брат Јован. У писму из Темишвара од 16. Апр, 1882. рече ми: