Srpski sion

В р. 8.

смшж сион

стр. 116.

хода 724 фор. 86 нов., показује се додуше противречност са оном пријавом од стране самог манастира од 1. марта 1771., по којој годишши приходи од манастирске економије износе 2278 фор. 15 нов., но та је противречност само привидна; будући да је управно звање у своме опису побележпло саио онај плод, хмељ. јечам, кукуруз и вино, што је и колико је онда заиста у манастиру било, и према томе проценило, али није навело сточарства и пчеларства, које је најглавнија грана манастирске економије, нити оних производа, који су до времена описа били потрошени, те би се тако одатле могао лако извести нренагљен закључак, као^да манастлр своје прихода није исправно пријавио ни Његовој Ексцеленцији г. митрополиту, нити пак управном звању. Да се нак манастир неправо окривљује, као да он — крај тако знатних земљишта особито с обзиром на 80 јутара винограда на угарском камералном терену, — иста земљишга не обрађује или их даје изарендирати, то може увидети сваки искусни господар, који је иоле посвећен у економију, пошто се не може имати сваке године онака берба, као што се човек нада. Има злих година и других елементарних незгода, које најмилију грану економије у тренуће ока могу да униште. Тако се догодило године 1769. са бездинским виноградом на угарском камералвом земљишту у Павлишу, којем је туча тако јако наудила, да се једва могло добити 70 акова вина. Али одатле се не може закључивати, да је земљиште морало бити занемарено и необрађивано, јер се у берби године 1769. од 80 јутара винограда добило само 70 акова. II. Манаетира Сент-Ђурђа. Границе овога манастира означене су у манастирском опису од 17. фебр. 1771. по сланом Његовој Ексцеленцији г. митрополиту, на овај начин: „Манастирско земљиште почиње од северне стране код манастиреке ограде на речици Брзави, и одатле иење се управо поред села Берекуце код тршћака до једног јарка, све до Бутијенског хатара. Одатле пружа се источна страна управо према југу еве до оморског хатара, и према западу више села Омора, све до живице зване Јабуке; одатле пак иде граница према речици Брзави, где се налази

воденица подуправитеља Јанка Чореја, и пружа се управо нрема потоку Бирди поред хатара, који служи као гранична ознака ивмеђу манастира и Бирде, и тако се опет свршује код манастирске ограде. На којем земљишту како инастир, тако и сави нрњаворци уживају оранице и њиве за своју потребу, док је шумарак одређен само за манастирско уживање". Дела иовршина овога терена скупа са ораницама, ливадама, нашњачом, шумом, мочвари, те месту, на коме стоје куће прњавораца и сам манастир — износи 1062 јутра 13551 | хвати. Ово је земљиште манастир од вајкадашњих времеаена поседовао, и но превишњој милости за своју корист унотребљавао. Манастир уиотребљава оранице на то, да би набавио потребна средства за живот за калуђере и за 29 особа, које су у служби, те за дочек гостију; ливаде и пагањак служе за одржавање сточарства, што је већ напоменуто у манастирскон оаису од 11. фебр. 1771. Али чешће се догоди, да сз речица Брзава тако јако излије, да манастир мора, да би одржао своју стоку, да купује сено из суседних места. Из мале пак шуне, која лежи око манастира, снабевају се калуђери потребним дрвима за гориво. Осим једне дрвене воденице поточаре са четир камена на потоку Брзави, поседује манастир још и једаа виноград, и то не на свом земљишту, него на семљушкој планини вршачког диштрикта отприлике од 45 мотика, одакле се подмирује делом потреба манастирска, а остатак се источи у манастирскоЈ гостионици. И то је истина, да 30 нородвца такозвани прњаворци, који су ослобођени од уконачивања, кулука, возариае и других простих нослова, станују на манастирском земљишту, којима је један мали део земљишта додељен зато, да би сваке недеље један дан одкулу чили у корист манастирске економије. III. Манаетира Партоша. Обим целог манастирског терена, на коме лежи и такозвани партошки прњавор има по самом манастирском опису од 11. фебр. 1771. посланом Његовој Ексцеленцији г. митрополиту — ове и оваке границе: „Од истока према Ооки налази се хатар тако ввана Бој Бара, од јужне стране према Великом Гају је хатар Топоља, а према пруду