Srpski sion

Б Р. 10.

СРПСКИ

сион

С тр . 155.

или га неби у своју „коперту" завио, него би га отворена послао даље, тога би митрополит оглобио са 12 форината у корист школске касе. Митрополит је одредио и правац којвм треба да иде циркулар: из Раковца у Беочнн, из Веочина у Прибину Главу, па онда редом у Дившу, Кувеждин, Шишатовац, Вешеново, Јазак, Врдник, Хопово, Гргетег, Крушедол; из манастнра Крушедола је ишао циркулар у село Крушедол и преко Голубинаца, Војке и Добановаца у Фенек, Фенечки игуман га је под својом ковертом и печатом повратио у резиденцију. Хоповски „Циркуларни Протокол" је уопће уредно вођен. На корицама има овај натпис: „Протокелх овф«жит(лнаго ска то-Нико/шзскаго /ионасткцш Хоповл, кх ишжј их вксцм. Госп. Зрх' |писк$,п<3 и Житрополита циркбллри запис8н>тсА а . У првој књизи су само Ненадовићеви циркулари. На првом месту је Ненадовићева потврда (од 28. авг. 1749. г.) монагаких правила митрополита Вићентија Јовановића и допуна Ненадовићева тим правилима у осам табака Последња је наредба у првој књиз"и од 22. децембра 1766. г. У другој књизи су циркулари из год. 1767. и 1768. Последњи Ненадовићев је од 1. августа 1768. године. Набрзо после тога се митрополит равболео, а 15. августа је умро. У Циркуларни Протокол су уписиване окружне наредбе виших управних власти: митрополита, конзисторије или у име њихово ексарха, проте карловачког и Вићентија Поповића, архимандрита шишатовачког, који је био митрополиту десна рука у манастирским пословима. Већина циркулара је административне и дисциплинарне природе. То су наредбе, упутства, објаве, позиви, опомене; има и пастирских посланица и божићњих и ускршњих поздрава. Све су ово веома важни докумвнти 8а познање савремених културних прилика, особито за познање стања фрушкогорских манастира и калу|ера. Вавећи се једном специјалном студијом ив доба митропополита Ненадо-

вића, 1 мени је било потребно градиво из циркулара манастирских. Ради бољега оријентовања ја сам себи израдио кратку садржину свих циркулара из доба Ненадовићева по хоповском Циркуларном Протоколу. Чини се да ови циркулари још задуго не ће ући у научну књижевност, као што би они по својој вредности за нашу културну историју заслужили. Стога објављујем њихов списак, са кратком ознаком садржине им, надајући се, да ће они бар овако, доћи до знања наших специјалиста и да ће им ; може бити, у чем год користити. Списак аката је изнесен оним редом којим су акти уписани у протокол (а то је хронолотки ред). Где није означено ко издаје циркулар, разуме се митрополит Ненадовић ; где није означено место, разумеју се Карловци. Наредбе под којима је потписан митрополит, неко је, касније (то се види по другом бле^ем мастилу), у првој књизи протокола означио текућим бројем; таких бројева има у првој књизи 151. Ти су бројеви и у нашем списку стављени, и то иза датума у загради. 1749. авг. 28. (1) „Воља и указ" да се монашка правила митропол. Вићентија пазе. Ненадовић додаје 8 својих правила. У осмој тачци наредба о циркуларима. 2 окт. 5. (2) Позивају се ман. настојатељи у Карловце на договор, како ће се издржавати ман, питомци у карловачкој школи. окт. 13. (3.) У великој невољи Српскога народа молепствије за 40 дана. У прилогу се шаљу јектеније за молепствије. нов. 16. (4.) [Из Ирига] Пред полазак у Веч митрополит наређује молепствије „о начатији благом опшченароднаго дјела" и препоручује мир са суседима. У управним пословима ће га заменити ексарх Арсеније Радивојевић и 1 Доситеј ОбрадовиИ у Хопову. Ивишда као бр. 19. и 20. „Књига Матице Српске." У овој књи8и су многи циркулари опширно изведени. ' „Вољу и ука8" Нвнадовићев, штдинади смо у „Јавору" ва 1887. Уред.