Srpski sion

Б р . 10.

СРПСКИ СИОН

С тр . 153.

монастирје Шишатовцје да постригаетсја, да небудем инородни но купнородни, и отуду корјен да изходит, иногоже вазвагшја или нарјечија да небудет измежду Братиах. Послушанием и љубовију да облечетсја и прочим дјели благими Богоугодеаго житија вооружимсја, ашче ли же паки коелибо лице буди болших или менших начал би раздори творити или лжи спљетати на особное раздјеление иотјазати; то всја чески сицеваго благодјетеља от всего обшчаго монастирскаго собора: анатемје предати и предаем и ори животје своем от Господа Бога казњен да обрјашчетсја и во второе иришелвие Госаодње жестокаго отреченија суд да восоријмет. Ми же Братие помишљајушче дењ пра веднаго суда Божија убоимсја, хранам себе от всјех страстеј борјушчих нас, паче же бјежим тшчесловија и гордини иоњеже гордим Господ противитсја, возљубимже братољубие, терпјение же и послушание со смиреномудрием р кротостију и тако ноживше Благодат Гозпода Бога воспријмем, и всја стрјели лукаваго ратујушчија на нас угасити удоб возможем и царствија небес наго насљедници будем молитвами Пресвјатија Богородици и свјатаго правједнаго СтеФана и всјех свјатих. Прочее слово сокративше, сие обшче завјешчание закључаем и в крјепчајшее содержание печатију утверждаем, В монастирје Шишатовцје мјесјаца Окт. 4. 1741. Л ј-Ј Бикентии јеромонах игумен збратиеју с. р. (Ово је потоњи архимандрит, а за тим епископ вршачки.) На покорњејшее челобитное здје подписанаго братства Шишатовачкаго прошение о пријатни и потверждении вјечнаго их между собоју и Петковицеју, и паки взајмно, завјета и присоединенаа склонихомсе, и таковое Богоугодное и нам по= волвое, от своеволнаго, полнаго и свободнаго произволениа учиненое соизволение и соединение, власти]у нашеју потверждаем, на начин же: јеже би они по погодбје, уставу и завјету здје присушчем, и печа-

тију обичноју потвержденому настојашче, и потомци их до посљедна обдржавали се, и ни черти јединија престунали. По содержании же их завјета, писание и завјешчание всјуду и пред сваким вјеројатнаго пријатиа достојно бити хошчем, от коего једино сообразное в нашеј коигохранителнице удержати, другое же јему Братству вручити повељехом. В Карловачкој Резиденцаи нашеј Г1атријаршеској 3. Дек. 1741. Божиеју милостију Православни Архиепискон Пекскиј, всјех Сербов, Болгаров, западнаго помориа, обон — пол Дунаја и всего Илирика Патриарх М. П. Арсении с. р, четверти.

Т р у л е ж. Пише Сив^оз. III. Нереепектовање налога. Наше више власти издају строге налоге, да се зешто у најкраћем року има извршити, па често само на том и остане једино зато, што се виша власт слабо брине за извршење налога. Наша је највиша автономна власт саборски одбор, издала налог 1903. год., да се дотадањи називи цркве, парох. сесије и свих непокретности црквених општина имају у грунтовници исправиги, према упуству саб. одбора. Административни одбор шаље налог саб. одбора с допуном, да се цркв. општине за исправак грунтовнице имају обратити епарх. Фишкалу, пошто ће исти најтачније и најјеФтиније то извршити. Неке црквене општине одуговлаче са извршењем налога више власти, — додуше негде закључак постоји, али никад није извршен. Цркв. општине нерадо извршују и одуговлаче са извршењем налога више власти, особито ако је то скопчано са неким трошком, јер сматрају тај трошак за сувишан, и остављају вишој власти, гко то мора бити, нека сама изврши, па зато многи налози остају само на папиру. Виша власт има кубуре и натезања са непокорним и несавеснпм цркв општинама.