Srpski sion

Год. XVII.

Број 13.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОМАБНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАР1ИЈСКЕ СТВАРИ. У Ср. Карловцима у недељу 1. априла 1907.

Тужбе евештенетва ПРОТИВ служитеља митрополита београдеко-карловачког Вићентија Јовановића. д. Р. Д а се види, како је поступано од служитеља (ексарха и дворских калуђерај митрополита Вићентија Јовановића спрам свештеника, и шта су ноједини претрпели од њих од 1731. — 1737.; навешћемо овде њихово жаљење царско-дворској комисији, која је имала да извиди поднесене двору царском тужбе против њих. Пресвјетла цесарско дворска комисија! Вашеј ексцеленцији и милости (биће генералу Хамилтону, који је водио истрагу иротив митрополита Вићентија) понизњејше доносим, како ја в селу Вишиици, ниже Вјелграда поновао десјат година, и после тога когда моја нопадиа преставиласе, Г. Арх. и Митр. Викевтие Јоановић, мње заповједал да будем калугер, тако и мој отец у калугере, а мој брат из куће да идет и свим моим имјением у бјелградску резиденцију на службу. И понеже ја моего стара отца, како

само разумЈеетсја, немогох пак оставити, и јему во своеј старости овакову жалост сотворити, просих понизњејше да би мње јешче 2 године времена дали докуд во всем и всакому уреждение би учинил, али на сие мое нисменое прошение резолуцију получих, таки у монастир да поидем, ради кое сицје нечајано издате резолуцие, ја толико устрашихсја, да от десперацие не знах више что сотрорити, но отидох у немачку варош јединому доброму пријитељу нросити јего, да би он за мене молио Г. Архиепископа; али ексарх Јоан Михајловић и архидиакон Викентии СтеФановић (потоњи митрополит београдски и српски патријарх) боешчесе, да ја свјатој римској церкви придружити се и римски закон примити хошчу. јесу мње паки воспјат во резиденцију возвратили, тукли, в гвозће оковали, и в темницу мјетнули, в коеј темници мене наговораше да калугер будем, али слушајући ја от њекоего, да они нехоћеју мене калугером учинити, но во горшују темницу метнути, јесм всјачески радил освободити се и отворећи темницу побјегал и хотел сам после того отити Г. Патриарху ипескому. Но обркапитен Отаниша крагуевачки,

1,1