Srpski sion

ЛСКИ Си

Год. XVII.

О

Број 16.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АР1ИЈЕРЕЈСК0Г СИЗОДА 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ. У Ср. Карловцима у недељу 22. априла 1907.

ЗВАНИЧНО. х Рукоположени. Бзегово Високопреосвештенство, Господин епископ пакрачки, Мирон НинолиК, благоизволио је рукоположити свршеног богослова Ђорђа Поиовиба из Ријеке код Копривнице 17. (30.) марта о. г. за ђакона а 18. (31.) марта о. г. за презвитера. Исти је од епарх. конзисторије пакрачке именован за администратора парохије у Великој Мучни.

НЕЗВАНИЧНО.

V/

Богоеловеко училиште у Новом Саду 1800. године. Д. Р. Знали смо, да је за време епископо вања Павла НенадовиКа (1742.—1749.) у Плашком 1745. постојала „школа при његову двору", коју су морали свршити они, који су желели да постану свештеницима. Шта је у истој школи предавано, и колико је она трајала; за данас не знамо. Ну, кад се зна, да је за његово време

морао сваки свештенвк да има Нови Завет ког је морао годишње да прочита бар 9 пута; катихизвс — Исповедање вере —, ког је морао месечно да прочита бар једанпут, и остале нужне књиге за отправљање свештеничко нарохијске службе („0 Арсенију ЈУ. Јованови&у Шакабенти" , од Милутина Јакшића 209 — 211.); нема сумње, да су се ти предмети уз практичну обуку у свештено-служењу морали учити и у његововој школи. Знали смо, да је у Новом Саду епископ Висарион Павловић (1731.—1756.), 1739. завео у својој резиденцији: „Духовну колегију" (СоНедшт УЈзапопо Раи1оУ1С8апит Ре^гоуагасИепбе), у ко.јој су били учитељи и управитељи : Рус Емануило Козачински, а за тим Дионисије Новаковић, потоњи епископ будимски и ердељски, Рус Василије Крижановски, који су и написали неке књиге за исту колегију, од којих су неке штампане одаосно објављене, а неке још нису. Зналисмо, да је за време еиископа Мојсија Путника (1757. —1774.) у Н. Саду постојала школа за будуће свештенике, у којој је Јован Рајић, као световњак, био учитељ, и знамо, колико је у њој било