Srpski sion

Б р . 20. СРПСКИ СИОН С тр 315.

и осудио наеесену му увреду и неправду, као и незаконвти поступак против њега ? Владика Атанацковић написао је своју прву Авалитику рзди неопходног оправдан>а свог против клевете, дао ју је штампампати, али је до данас није пустио у јавност, но је месеца марта о. г. само један примерак исте предао министру упут. послова и министру култуса као своју ре плику. Да је миеистарство уиут. послова у обављеној истрази ту књигу у своје време ерочитало и при истрази у тој ствари употребило, ее може подлежати сумњи, па впак је после 7 месеци превашња одлука Њ. Величанства од 22. септ. о. г. испале ипак у корист вл. Атанацковића. А начело које и црквени нрониси у свима оним питањима, која нису чисто догматичеа, признају, гласи: „Аћ Јтрега1оге поо с1а1ш арреПаИо!" Сваки, коме је ужасна, против влад. Атанацковича подигеута оетужба и исход њен познат, моћи ће лако увидети, да је патријарху једино сгало било до тога, да владику Атаеацковића, ма на који начие, ма по коју цену из Бачке уклони. Но и ако се овај план натријархов због законитости самога чина, и доказаних заслуга Нлатонових осујетио; ипак патријарх покушава да га оствари и опроведе на други начин, када се ставља у противност са постојећим и по све освештаним царским правом ((Маје81а1&гесћ1) без икаквог страха и зазора. Но сваки, који је уелед прве оптужбе вл. Атанацковића можда и осудио, увидеће сада, да патријарх није у праву и осудиће њега и његов поступак, и ако патријарх на све могуће начине покушава доказати да ноетупком својим хоће да одбрави нападнута права цркве, дочим вл. Атанацковић хоће та права недозвољеним начином да изкгра, да ће интересе уеије служити и потномагати. Сваки непристрастан посматрач видеће из овога јасно и чисто, да би вл. Атанацковић оправдао ову претеоставку и изгубио у народу сав свој углед и кредат, када би се сада у овим нриликама бачке енархије одрекао. Ако Атанацковић присиљен околностима, на бачкој еиархији резигнира. то ће

он као частан човек морати издати проглас на народ и своје верне, и изјавити „да његова абдикација није казеа за то, што је у књизи својој узео у обрану царска права у погледу премештања епископа, да она није носледица антиканоничне екскомуникације, којим га је епиеконат због његовог држања у томе нитању сбложио — него да је то излив његове сопствене воље и побуде, да услед зависти и незадовољства еиископата обесвећеној цркви својој принесе жртву, као што се земаљско благо одбацује, да се и еајвећа светиња у срцу сеасе и сачува" (Свршиће се).

Извештај о седницн епарх. конзисторије бачве, дрисане 4. (17.) јануара 1907. под предаедништвом Његова Високопреосвештенства Господина Епископа Дијецезаеа Митрофана. Присутна г. г. од свештенатва: Милан Ћирић прота новосадски, ј. Вујин парох бегечки, С. Николић парох ст. футошки и др„ Ј. Радивојчев админ глозкан-чебски; од световњака др. Бр. Илијћ адвокат и др. М. Свињарев лечник новосадски и фишкал др. Т. Гавански, реферише и белезки: презв. В, Јанкулов к. бележник. Записник прошле седнице одозтаверен. Публикована свему подручју објава управе кр. зем. образовног и наставног завода за слепу децу у Будимпешти о проширењу истога завода са постављањем забавишта. — Узете на знање одлуке Министарства о подарењу државне припомоћи некојим свештеницима, као и остављању у течај конгруе четворици овоподручних свештеника за I. 12. фебр. 1907. — Публикована дозвола за исправку Матипе крштених Марије Јефгић у Бегечу. — У погледу призива Олге шг. Војновић из Старог Бечеја због стола затражен је од цркв. опћине обавештај и накнадни списи. — Услед извештаја АО. о правомоћном крејирању другог свешт. места у Мошорину, наређен је распис стечаја. — Узет на знање извештај стечајно испитске комиоије да су Душан Димитријевић, Георгије Попов и Никола Драгојлов испит положили — Упозорен је јер. Л. Ш. у С. да није смео обуставити предавање веронауке у трговачкој школи самовласно и упућен је, да има одма ту дужност вршити, а ради повећања награде умољено је Мини-