Srpski sion

В р . 23.

ОРПСКИ сион

С тр . 366.

Мјес)ац Лирил. Сего 1. Г. темишварскому из Вјени. Вашего Пр. от 25. ирошлаго из Те мишвара к нам отиушченое писание, сего настојашчаго 1. исиравно получих. За окончанују иншчалацију и ирочаја новаја наче же далновиднаја, нри тој учи нившајасја дјејствиа Г. Арадскаго. разумјех от чего ја не малој убиток здравија моему приобрјетају, видја вешч такују, јаже благочестију нашему како нам же и нреданијам св. Апостол р ; богоносних отец, и всемилостивјејше изданим нривилегиам зјело јест противна и напрасно здјелана, от онаго, которомуб надлежало, в таких способах зашчишчение чинити. За деиутирте от Епархии вашеја, что ирепоручаете да би настоЈали, от здјес указ на тамошне командујушче. за отпушчение их изходатајствовати, того творити конечно нужда ние, ниже досеље во обичају било, да би поради коморских људеј допушчение просилосе, ибо им како торговим људем с паспортом всегда свободно јест овамо пријти. И ашче нарочно самим кнезовом без патања немошчно дојти, за тјеми они да некосњат, но в мјесто кнезова наредивше друге разумне људе торговце и им обичнују пленииотевцију и трошак вручивше, кои под именем своеја ради торговини овамо да пријдут, таким образом како из Будима, Пешчи, Сегедина, тако и из Хорватске депутирти пришли јесу, кои конечно позволенија нетребовали. А тако от Славоние, Осека и Срема кои ден да пријдут ожидаем. За воинственеже јест во обичају било и досље донушчение просити, зато и просили, ибо на еима служба царскаја зависит. Бољезни Вашего Братства (котораја узрокует да пријти неможете) сердечно сожалуем, весма бо пришествием вашим хотјехом утјешитисја, коего би за всјакое добро и полезеи обшчим дјелам совјет било. С јединија страни настунајут на нас унити, с другој же страни Г. Арадски јакоже више рјех несмисленују новину учинил, с третиејже страни пак, ако истина будет тоја новина, что Пр. В. от тамошних ваших извјестили се. Кое све, ашче

согласно невозрадим что скорјејше воспетити, но в небрежении оставим, то ја от всего руки моја неру. Прочее настојте Братство ваше, да не би ми за депутирти коснили ихже ожидајушче јесми Арсениј Четвертиј. (Продужиће ее.)

ЛИСТАК. В е с т и. Петстогодишвица манаотира Манаоије. Данас се свечано прославља петстогодишњица манастира Манасије у Србији, коју је заиочео зидати 1407. деспот сриски Стеван Високи на води Ресави. Од свију срнских манастира у Србији, Манасија је била највећи просветнп расадник за српску цркву и народ, а особито су на гласу били „преводници ресавски". По одређеном распореду, обавиће се иста свечаност овим редом: у очи Духова одржаће се бденије, под иачалством митроиолита Димитрија; први дан Духова биће архијерејска служба, на којој ће годориги митрополит Димитрпје. При свршетку св. литургије и водоосвећења, држаће говоре изасланици просветних завода. Свечаности ће присуствовати преко својих изасланика кр. влада, Академије наука, универзитет и други просветни заводи. Осве&еве цркве. У Баји ће се обавити сутра освећење цркзе на бајском гробљу, што ју је у славу Божју и спомен својих мртвих подигла поштована Госпођа удова Екатарина ВујиЛ, ро/јена СоколовиЛ. Српски православни свештенички конвикт у Карловцима. У школској години 1906./7. примљено је у овом заводу 48 иитомаца, а од тих је иступило својевољно у току године 4, остало их на крају школске године 44. Од тих питомаца добило их је крајем ове школ. године оцену: А.) Из владања\ Узорно 8. Похвално 29. Према прописима 7. Покудно —. Лоше —. Свега 44. Б.) У науци било их је: С одликом 3. I. реда 38. Добили дозво^у ноправка 2. II. реда 1. III. реда —. Свега 44. Боловало их је: Од обичне вратобоље 8. Од зубобоље 2. Од крвопролиитења и бола у носу 1. Од болести у ушима 1.