Srpski sion

с тр . 356.

српски сиоа

В Р. 23.

или можда има какав други предлог за одлуку? Збор на питање председниково, одазива се бурном манифеетацијом са усклицима: „прима се, прима". Бр. 10. Павле Милин, парох Башахидски, добивши дозволу за реч, у подужем го> вору брани поступак саборске већине у делу у 19. јануара о. г., те мало доцније потпомогнут од друга свога Миливоја Јовановића пароха Карловског, изјављује: да не прима резолуцију, и предлаже да се скине са дневног реда. Пошто су још више говорника сложно заступали резолуцију према одвојеном мишљењу горња два члана овога збора — председник завршује дебату и позива збор, да се гласањем изјасни да-ли исту резолуцију прима или не? Од 55 присутних свештеника збор гласањем 53 против два гласа Павла Милина и Миливоја Јовановића — прима и усваја резолуцију. Бр. 11. Председник констатује, да су од присутних свештеника 53 гласали за резолуцију, те како се овим члановима имају придодати 22 гласа, наведена у 5. тачци овога „Записника", који се изјавише за свестрану солидарност са закључком овога епарх. збора — то изјављује коначно, да се резолуција, наведена под бр. 8. овога записника примила са 75 укупних гласова против два гласа. Како је овом збору дневни ред исцрпљен, председник позива, да се изаберу чланови за верификацију овога записника. За одостоверење записника бира се једногласно све Вел. Кикиндско парохијско свештенство. (М. П.) Ђорђе Влаховић с. р. окр. протопреавитер В. Кивиндски и председник епарх. екуишт. абора. Јереј Жарко Стакић с. р. парох В. Бечкеречки и перовођа епарх. евештеничког вбора.

За оверовљење записника епархијског свешт. збора: Миливоје Радовић с. р. еист. парох. поиоћник. Владислав Веселиновић с. р. сист. парох. помоћник. Петар Симић с. р. сист. парох. помоћник. Ђорђе Вартулов с. р. еист. парох. помоћник. Војислав пл. Војновић с. р, еист. протопревв. помоћник.

Истина о беочинској каји. Д. Р. Какву је повику подигла била наша опозициона штампа 1895. на саборски одбор и председника му Његову Светост, због продаје „беочинске каје"; ми смо навели у својој бро* шириди: „Продаја беочинске каје", штампане у Земуну 1895. Народно црквени сабор 1902. — мајски —, закључио је да се упути уирава манастира Беочина да покрене парницу, те како она то не хтеде учинити, знајући да парници места нема; то је туциндански сабор закључио да народни фишкал поведе парницу због њене продаје. Да ли ће он то учинити, не тиче нас, пошто знамо, да је не ће добити, односно наплатиће се подобро за њу, као што су за ових 5 година народни фишкалп више подобних парница водили, које су сретно и изгубили. ал су се за њих добро наплатили И као што се догађа, да из ведра неба пукне гром ; тако исто и „Народност" — ил што би рекла ,,3астава" један земунски лист — донесе громопуцателни чланак „ Истина о беочипској каји и , у ком рече, да купопродајни уговор о каји није Његово Величанство нотврдило, и да у опште и не посто}и о њој купопродајни уговор, него неки "\У1бсћ. У почетку се није знало, зашто је уопште исти чланак написан; но сад се зна, а наиме да је написан с тога, да се мало денунцира горе, како се несавесно ради код саборског одбора; да се осумњичи Његова Светост; да се баци кривица и на др. Михаила Нолита као тобоже референта у тој ствари, и да се